Metalno sivi oblaci spuštali su se niz planinu nošeni jakim vetrom. Preteći nadvili su se nad sela terajući uznemirena stada ovaca u grupe koje u trku napuštaju pašu bežeći od nevremena. Vozila je gledajući kroz prozor kako munje cepaju nebo udarujući u stenje, još par kilometara i stiže do kuće. Dole u Agiosu pravo letnje vreme a razlika u dvadeset kilometara. Bila je na par dana sa Nikolasom i rešila vratiti se u planine. Obećala je majci da će doći i pomoći u ceđenju ulja i pravljenju melema po kojima je bila na daleko poznata. Poslednja dva dana nakon krštenja osećala se čudno...jedva se kretala i teško ustajala iz kreveta, jutros je je zasmetao miris restorana i izletela kao oparena na terasu željna svežeg vazduha. Sigurno je premor stigao zbog veselja oko kojeg su svi bili zauzeti jer su gosti pristizali dva dana. Nasmeši se kada se seti predivnog osećaja dok je na rukama držala Hristosa primajući kumstvo. Poj sveštenika i prelepi ambijent crkve Svetog Nikole činili su slavlje još svečanijim. U dugoj haljini boje morskih talasa sa veženom maromom na glavi bila je lepa kao anđeo. Njen Nikolas u tradicionalnoj nošnji visok i krupan izdvajao se iz mase smehom i dobrim raspoloženjem. Svi su govorili da ga nikada nisu videli toliko srećnog kao poslednjih mesec dana. Oboje su znali razlog...za njih je tek nakon šest godina počeo medeni mesec. Zaljubljeni i posvećeni svakom zajedničkom trenutku uživali su u svom svetu gladni ljubavi. Osmehnu se i odvrnu muziku, za vikend će doći kući jer uskoro počinje sezona branja maslina a onda dolaze dani kada će biti zajedno.
-Irini, mnogo si bleda...šta se dešava sa tobom?-majka je zabrinuto priđe stavljajući dlan na njeno čelo.
Ona oseti jak miris ribe iz kuhinje i izlete napolje suzdržavajući se da ne povrati. Agonija se nastavila i trajala je već nedelju dana uz vrtoglavice i mučnine. Srećom bile su u kući same, otac je otišao kod rođaka u Hanju a Sofija na kopno da obnovi godinu na fakultetu. Jedva je uspela nagovoriti da se vrati školi i u tome joj je pomogao Nikolas koji je otvoreno rekao da neće raditi u hotelu jer bi to bilo za obe porodice ispod časti. Dugo je plakala i na kraju shvatila gledajući Irenu i Nikolasa da su obnovili brak i njen san o zgodnom brđaninu rasplinuo se kao balon od sapunice.
-Ćerko, moraš otići na pregled...ti si trudna! – majčine reči je pogodiše kao grom iz vedra neba.
-Ne moguće...ja ne mogu imati dece! Četiri godine sam bila u braku i ništa se nije dogodilo.-bleda kao krpa jedva izgovori.
-Ne znam kako si mogla zaključiti da ne možeš imati dece kada nikada nisi pomenula da si bila kod lekara? Sem toga vas dvoje niste znali ni odakle vetar duva, ponosni i tvrdoglavi dalje od nosa niste videli. –gospođa Marija je vrtela glavom smešeći se.
-Bila sam kod lekara i raspitivala se... doktor ništa konkretno nije rekao jer je bilo potrebno da odem na analize u bolnicu u Heraklion. Nisam imala hrabrosti da se suočim sa istinom i odustala od svega smatrajući da je ipak bolje ostaviti tako kako jeste. – zamišljeno odgovori.
-Spremi se odmah i idi za grad. Nikom ništa ne govori jer zlih jezika i urokljivih očiju svuda ima. – majka je pomilova po kosi i prekrsti se zahvalna Bogu na lepim vestima.
Nikolas je stajao na krovu hotela razgovorajući sa majstorima. Postavljali su solarne ploče i tražili najbolje rešenje jer građevina je bila prilično stara. Trže ga zvono telefona i pogleda u ekran...Irini. Na brzinu završi razgovor sa predradnikom i pođe ka stepenicama otvarajući vezu.
-Izvini što si čekala, upravo silazim sa krova...-smešeći izgovori rečenicu. Srce mu je tuklo u grudima pri pomisli na nju. Jedva je čekao da je vidi.
-Hoćeš li me častiti limunadom? Gledam te iz taverne preko puta i čekam kada ćeš me primetiti? – njen glas i reči ga ukopaše u mestu. Okrete se i ugleda je ispod tende kako mu maše. Poklopi vezu i strča niz stepenice osetivši kako ga obuzima uzbuđenje. Najmanje što je očekivao da će doći jer za dva dana su trebali da se vide.
