„Nikada te nisam volela! – gledala ga je ledenim pogledom dok se pakovala. Stajao je kao gromom pogođen ne verujući šta govori.
-Irena šta se dešava? Zašto si takva?-jedva prevali preko usana.
Posmatrao je njeno lice i video promenu koja ga je dotukla, smešeći zabadala mu je nož u srce izgovarajući strašne reči.
-Ne znam da li si toliko slep ili sujetan? Pre bih rekla da si ovo drugo...zar si mislio da ću preći preko svih ovih godina poniženja tek tako? Žao mi je što nisi na vreme shvatio i ako sam ti sve u lice rekla. Ti si niko, neotesani brđanin, nevaspitan i arogantan nikogović! Gadiš mi se!-sipala je otrov izobličenog lica od besa ne skidajući ironičan osmeh sa usana.
-Irenaaaaa...pazi na rečnik! Šta se dogodilo? – pokušavao je smiriti.
-Odlazim! Papiri za razvod su potpisani. Volim drugog i za tvoju informaciju, deteta nema, nisam trudna! Sve sam lagala samo da bih te ponizila baš onako kao što si i ti mene! Žalim što neću videti a ni čuti komentare svih dušebrižnika i moralista kada shvate da sam otišla a ti ispao rogonja!
Nikolas poblede i ščepa je za ruku u želji da je zgromi. Uhvati je za vrat i privuče sebi izbezumljeno je gledajući tražeći odgovor duboko u njenim zenicama. U tamnim očima samo mržnja od koje ga prođe jeza. U sobu ulete Eleni kada je čula svađu. Dohvati mu ruku i povuče odvajajući ga od Irene.
-Nikolas...pusti je! Šta vam je, šta se desilo?- žena se tresla od scene koju je zatekla.
On dođe svesti i skloni ruku...procedi kroz zube.
-U redu sam...isprati gospođu. Njena noga nikada više neće kročiti u ovo dvorište...ne u dvorište nego na ostrvo! Budem li je video ne garantujem za svoje postupke!- izlete iz sobe i odjuri autom u nepoznatom pravcu.
Vozio je satima ne znajući gde ide. Stezao je volan u želji da je uništi. Svo vreme je od njega pravila budalu pretvarajući se da ga voli. Zbog čega ga je toliko mrzela? Slike su se mešale pokušavajući da nađe bar jedan razlog. Nije bio savršen, pravio je greške ali nikada je nije želeo povrediti. Besno udari šakom u volan...otvoreno mu je rekla da voli drugog, sigurno je to onaj bezveznjaković iz Atine."
Od tada je prošlo tri meseca. Namršti se osetivši bol koji ga ni jednog trenutka nije napustio. Otišla je istog dana prvim avionom na kopno. Rekla je istinu, proverio je kod doktora...nije bila trudna. Jedva su ga smirili u ordinaciji. Sahranila ga je za sva vremena, postao joj je krvni neprijatelj! Živeo je za trenutak da je vidi kako gori u paklu...želeo joj je sve najgore.
-Gazda, stigao je advokat. –trže ga glas momka sa recepcije.
-U redu...pošalji ga u kancelariju. – procedi kroz zube.
Sve što je imao stavio je na prodaju, za njega život na Kritu više nije imao smisao. Mnogo ružnih stvari se dogodilo...mnogo gorkih uspomena sa kojima se nije mogao nositi. Poziv od kolege sa fakulteta stigao je u pravi čas. Ponuda da se preseli u Kanadu došla je kao poručena. Trebalo je još par stvari da obavi i krene u novi život.
-Gospodine Stefanakis pripremio sam sve papire. Gospođica Ana Kostanikis pristala je na uslove. Dovoljno je da potpišete priznanje da ste otac deteta.
-U redu...pozvaću vas ovih dana. – procedi kroz zube.
Isprati advokata i zavali se u stolicu posmatrajući talase kako divlje udaruju u obalu najavljajući zimu. Od očinstva delio ga je samo potpis, preuzimao je na sebe veliku odgovornost koja mu je bila igrom sudbine nametnuta. Trenutak slabosti koji košta par uništenih života i dovodi do raspada čitave porodice. Nije mu se dalo da ima dete sa onom koju voli, Bog je imao sasvim drugi plan. Zatvori oči i uzdahnu duboko želeći da se što pre završi agonija i konačno napusti ostrvo. Iz misli ga trže zvono telefona. Pogleda na ekran i javi se.
