Secam se tog dana kada sam posljednji put videla svet i ljude, tu lepotu sveta.Nisam ni znala koliko je priroda lepa dok nisam oslepila.
Sada se skoro i ne secam kako izgledaju ljudi i sve sto sam nekada mogla da vidim.Sada sve sto vidim je tama.
Pet godina ranije
Bilo je to kada sam imala samo 13 godina."Mellanie jesi spakovala torbu"mama je rekla ushiceno."Jesam!"rekla sam.Tog dana isli smo u Chikago kod moje babe.Chikago za mene najlepsi grad, ne mogu da docekam onaj trenutak kada cu izaci iz auta i trcati prema babi da je zagrlim, a zatim sa njom ici u setnju i uzivati.Moja baba je najbolja osoba za koju znam, svaku zelju bi mi ispunila samo da budem srecna, voli da nasmejava ljude jer je to cini srecnom....dok sam razmisljala o tome, prema nama je bio ogroman kamion, a kamijondzija bio je pijan ko letva.Kamion se ljuljao sa strane na stranu iduci prema nama.Nisam se osecala dobro, znala sam da ce se nesto desiti.Usao je u nas traku, dok smo pokusavali da izbegnemo kamion, kamiondzija je naglo zaustavio,ali idalje se krecao prema nama i bufff.....
Posle toga ostala sam bez icega.
Bila sam u bolnici jedno tri meseca, jer sam bila u komi.Kada sam se probudila i dalje je bio mrak."Upalite svetlo!"rekla sam preplaseno."Zao mi je duso izgubila si vid u nesreci i tvoji...."rekla je baba kroz plac i jecaj.
Nisam mogla da verujem, preplavile su me suze, snazno sam zagrlila babu i plakala
Usli su doktori ponovo."Moje saucesce gospodjo Piterson i gospodjice Timberlake."
"Sss..sta??"rekla sam kroz sad jos vece suze."Nažalost vasi roditelji su preminuli"nakon toga su svi izasli iz sobe, jer sam ja tako htela.Nikad u zivotu nisam ovako nesto osecala, ovaj bol bio je uzasan, kapci su mi bili sve tezi i tezi od suza.Sve mi je oduzeto, nemam vise razlog da zivim.Nakon nekog vremena otisla sam u Chikago sa mojom babom i tamo sa njom zivela.Bilo je tesko naviknuti se da sve sto mozes da vidis je samo tama, ali kazu da kod ljudi koji su slepi imaju razvijeno drugo culo.To culo na svu srecu imala sam ja, kad god bi neko usao u sobu znala bi ko je, osetila bi kad god bi mi neko mahnuo rukom, ili cak i kezio.Nije bilo lako ali ne mogu da biram, zar ne?
Izvinite umalo da zaboravim zovem se Mellanie Timberlake,imam 18.godina.Koliko se secam imam plavu kosu i plave oci.Malo po malo gubila sam sve.Baba mi je umrla,dugo je bolovala i nazalost to se zavrsilo smrtnim ishodom.Sve sto mi je ostalo je moj zlatni retriver Buddy on me svugde pratio i pomagao.
Ovaj moj zivot ne vredi nicemu, ali nisam htela da odustanem,nisam htela da budem kukavica.
Isla sam ulicama sa stapom i Buddy-em, zapravo nisam ni znala kuda idem, sela sam na klupu i pitala coveka koji je bi blizu mene koliko je sati.Bilo je 3h morala sam da krenem na posao.Radim u baru,uglavnom uvece sviram violinu.
Svi moji jedini prijatelji bili su tu Anna, Tea, Maria, Luke, Max....i jos puno njih....Danas je dosao novi decko, rekli su da je prelep, da ima plave oci i plavu kosu.Sve devojke koje su radile bile su zaljubljene u njega, pa cak i one koje su samo sjedile i pijuckale coca-colu(zbog njega).
"Zdravo"rekao je neko slatkim tonom
"Alo vidis li me?"
"Da te vidim sigurno ne,da te cujem sigurno"rekla sam
"Znaci ti si..."
"Da ja sam slepa, i znas ne mogu da vidim"rekla sam na sta se on nasmejao
"Ali necemo sad o tome...."
"Da... kako se zoves?"
"Zovem se Mellanie Timberlake" rekla sam zatim sam se okrenula i otisla.
"Cekaj, zar neces ni da me pitas kako se zovem i tako to?"
"A sta ako me ne zanima?"rekla sam i otisla.Dok sam isla cula sam da je promrljao "Tako lepa, a tako drska..." i dalje je mrmljao, ali me bas i nije zanimalo....Jer sutra je za mene vrlo bitan dan.
Nadam se da vam se svidja ova prica, izvini te ako ima gresaka brzo sam pisala ispravicu....Molim vas vote-ujte i komentarišite.
VOLIM VASS!!!♥♥♥
BY:-Anna_Mila-
