Cekala sam u sobi,bila sam u bolnici.Svi su bili tu,da me podrze za moju operaciju.Bila sam prestravljena,stalno sam mislila o tom 1% iako sam znala da moram pozitivno da mislim i da uvek verujem u nemoguce.
Sa medicinskom sestrom isla sam do operacione sale,legla sam na krevet.Najgori osecaj na svetu.
Stavili su mi nesto na usta,to sam udisala,bila je to anastezija.
"Broite samnom do deset"rekao je doktor.
Samo sam klimnula glavom dajuci mu do znanja da sam spremna.
Brojala sam sa doktorom
1...2...3...4....5....6.....7......8.......9.........10...
Probudila sam se.I dalje je bio mrak,opipala sam oko,imala sam zavoj.Usao je doktor.
"Dobro jutro!"rekao je i poceo da skida zavoj.
Bila sam preplasena,da li cu uopste da vidim ili ne?
"Sve je tako mutno"rekla sam.
"Gospodjice Timberlake,to mora tako da bude.Niste gledali 5.godina tim okom.Sada se odmorite,sutra vas ocekuje operacija drugog oka"rekao je doktor,a zatim izasao.
Ustala sam se iz kreveta,i hodala sobom.Lupila bi u svaku mogucu stvar,jer je bilo sve tako mutno,i nejasno sam videla stvari.
Prisla sam jednom ogledalu i pogledala se.
Videla sam devojku sa plavom kosom i plavozelenkastim ocima zar sam to ja.Ne mogu da verujem ponovo gledam sebe,tako sam se promenila,imala sam samo 13.godina kada sam posljedni put videla svoje lice.
Jedva sam videla stvari,vratila sam se u krevet i odlucila malo da odspavam.
Posle nekoliko minuta neko je usao u sobu.
"Ko je?"pitala sam gledajuci nejasno figuru dve devojke.
Vrata su se zatvorila,mislim da su to bile Ana i Tea,ali zasto se nisu javile?
Bila sam preumorna da bi razmisljala o ovome,sutra cu da saznam.Vratila sam se u krevet i ubrzo zaspala.
Ovog puta probudila sam se ranije nego inace,sada sam videla jasno svaku sliku.Iznenada otvorila su se vrata.Pala sam na pod i rekla "Ana..Tea!".Kada sam bolje pogledala bio je to doktor,molim?
Pomogao mi je da ustanem i seo me na krevet.
"Doktore sta se desava?"pitala sam zabrinuto.
"Ne brinite ovo je sasvim normalno.Kada dugo ne gledate,treba vam dugo vremena da se priviknete.Desavace vam se da stvari koje ste juce videli,danas vidite iznenada...to je isto kao kad spavate,pa neko naglo upali svetlo,treba vremena da se priviknete,jel da?"govorio je na sta sam ja samo klimala glavom.
"A sada podjite zamnom,morate da se pripremite za drugu operaciju"rekao je doktor
Ovog puta nisam bila prestravljena,koliko juce...
Isto kao i juce brojala sam do deset i ubrzo zaspala...
Da li vam se svidja?Nadam se da da!!!!Nastavak ce ubrzo!!!Molim vas komentaristite i vote-ujte!!!!Takodje molim vas iznesite svoja misljenja,puno mi znaci kad bi znala sta mislite o ovoj prici!!!!Volim vas!!!!♥♥♥♥♥
