"Oo..Nee!"Vristala sam i nisam mogla da vjerujem.Tu strah koju mi je taj covjek unio pod vene je nezaboravan Niall me stalno nesto zapitkivao,ali nisam slusala.
Osecala sam neverovatnu dozu straha.Nisam bila sigurna.'Mij zivot je gotov!' Pomislila bih u sebi,ali znam da nesmem da se predam,ne sad kad mi je zivot napokon krenuo nabolje.
Sigurno se pitate zasto sam ovoliko prestravljena.Zapravo ne znam tacno ni ja,ali znam da sam uplasena na smrt.
Sve se desilo kada sam jos bila slepa.On i ja zajedno jednako je savrsenstvo.Skupa smo bili najljepsi i najbolji par,barem su tako pricali.Uzivali smo zajedno.Tjesili jedno drugo,a najvise on mene.Bio je tu za mene kada sam prolazila najteze razdoblje svoga zivota.Voljela sam ga vise od svega,i nisam znala da mogu toliko jako da volim,ali jednostavno jesam,i on takođe mene.Barem je tako govorio.
Ali jednog dana odlucio je da samo spakuje stvari i ode.Da to mu je bilo najlakse...
Sada se pitate cemu toliki strah.On se nije javljao mesecima,nije bilo ni traga ni glasa od njega.Svi su poceli da tracare kako je on pobegao od mene,kako ga ja varam,kako ne moze vise da me izdrzi,kako ga samo koristim,i mnogo toga.
Ali sve u svemu strah je u tome sto su meni stizala pisma,to jest pretnje.Te pretnje bile su potpisane uvek njegovim imenom.Cak bi se desavalo da me prestasuju i presrecu neki ljidi na ulici.Sada se to vise ne desava,jer su Anna i Niall stalno uz mene.
/.../
Budim se.Vidim debeo kabal povezan s jednom bocom,infuzija.Primala sam infuziju.Ustala sam i odmah su usli doktor,Anna,Martin i Niall.
"Hoces li mi sada reci sta se zaboga desilo?"Niall je govorio ljutito iako mu to bas i nije uspjevalo,jer je imao blagi lice,koje ne moze da bude ljuto.
"Znas da ne smije puno da se uznemirava!''Anna mu je rekla,ali mi se cinilo kao da mu nine bas stalo do toga,jer on kad nesto mora da sazna uradice sve da to i uradi.Privukal sam Annu i sapnula joj 'Zayn' osjetila sam da se najezila kad je cula to ime.Samo je klimnula glavom i izvela Niall'a napolje kako bi mu sve objasnila.
Poslje duzeg vremena usli su u sobu,Niall mi je protrcao i sapnuo
"Nemoj da brines na sigurnom si.I izvini sto sam se danas onako ponasao,jednostavno sam se jako uplasio!"
"Znam!" Rekla sam i jos jedno ga slasno poljubila.Osecala sam se sigurno,ali ne u potpunosti.Uvek postoji ta mala doza straha,koja je dovoljna da vas prestravi na smrt.
I kako vam se cini?Kartko je i nista ne obećava,i nista se strasno be desava,sem sto se konstantno opisuje i ovaj dio cu posvetiti @demonshelter jer ona voli opisivanje.Nadam se da je dovoljno opisa,ako nije samo napišite!!!Hvala svima na citanju!
Molim vas komentaristite i vote-ujte!!!Volim vass i ljubim puno!♥!
