Noc,predivna je.Svi uzivamo,i molimo da se ova noc ne zavrsi.Jeste,stomak me je bolio od sve one hrane,ali ovo je sigurno najljepsi docek koji sam mogla da dozivim poslje svega ovoga!
Otisla sam do sobe kako bi presvukla majicu koja je bila isprljana od prosutog vina po njoj.
Kad sam usla u sobu zatekla sam nesto sto nikako nisam htjela da vidim.Na krevetu bilo je mali milon pisama,i moje slike bile su svuda po sobi,a pored njih cvjece.Osjecala sam se kao da sam mrtva.Prisla sam krevetu,i pocela citati pisma,jedno po jedno.
"Mellanie,molim te vrati se!Trebas nam!"
"Uz tebe smo!"
"Nedostajes nam!"
"Milo moje,
Znam da sigurno ne znas ko sam.Ali mnogo se brinem se za tebe,svaki dan te posjecujem,da niko ne zna,nadajuci se da ces otvoriti oci.Molim te,nemoj nas napustiti,nisi sama!
-Tvoj brat."
Molim?Zar je ovo moguce?Ja imam brata?
Oci su mi zasuzile.Uzela sam sva pisma i stavila ih u kesu,moje slike poredjala na gomilu,kao i svo cvijece.
Kako je to moguce da ja imam brata?Svo vrijeme razmisljam o tome,ja to nikada nisam ni znala.
S kreveta je nesto palo,ali na to sada nisam obracala paznju.
Spustila sam ruku kako bi uzela to 'nesto'.
Pogledala sam,i videla sliku mojih roditelja i mene.Mama bila je trudna,stomak joj je bio velik,to zmaci istina je.Ja zaista imam brata,mladjeg brata.Oci su mi zasuzile,ali ovog puta nisu sadrzale suze.
"Mell!Jesi..."Niall je usao u sobu,cim me pogledao stao je.
"Ahh...izvini zaboravio sam sve da maknem..."
"Ja sam..."dopunila sam.
"Zasto mi nisi rekao?"pitala sam drsko.
"Sta,sta nisam rekao?"
"Da imam brata?"
"Brata!"zinuo je i rekao izbezumljeno.
"Daa...."
"Mell,ja,ja nisam znao!To je divno!"rekao je
"Da,jeste,ali ja mu ne zmam ni ime,a kamoli gde je sad!"
"Ne brini,sve cu uraditi da ga nadjem!A sad hajmo kod ostalih!Nova Godina je,nije svako vece!"rekao je,pokusavajuci da bude veseo.
"Pa,vec je prosla!"pokazala sam mu pogledom prema satu.
"Ionako vise nisam raspolozena..."dodala sam.
"Zasto?Nemoj da budes!Dodji!"povukao me,i izveo na terasu.Znam nije neko mjesto,ali s njim je sve najljepse.
"Mellanie,ovaj zivot nikoga ne mazi.Svako ima svoje probleme,ali moras znati kako izadji na kraj s tim.Ti si hrabra,i pozitivna i nemoj dati tom problemu da te unisti.Zivot je takav,uvek ce biti nekog problema,ali ti uvek moras biti snazna i pozitivna!Obecavas? "
"Obecavam!"rekla sam i ponovo zapocela svoj legendarni plac.
On je moja snaga,moje sve.On me je nauci sta to znaci ljubav,nisam ni znala da mogu ovoliko da volim.
Dok sam stajala i gledala u mjesecinu,u zagrljaju Niall-a,vidjela sam da se neko auto priblizava...
Iiii???Kako vam se svidja nastavak?Nada komentarima!!♥♥♥ m se da nije los..
Hvala vam na predivnoj podrsci,i jos ljepsim
Zelim svima SRECNE PRAZNIKE!!!
VOLIM VASS!!!♥♥♡♡
