Citavu noc provela sam sjedeci na jednu od neudobnih stolica.Gledala sam kako ljudi prolaze pored mene kao pored duha.Svako je imao svoj posao,svoju obavezu,dok ja sjedim gledajuci u jednu tacku,cekajuci vijest koja mi moze promjeniti zivot.
Zapravo sam se pitala kako to da niko nije dosa,barem Martin,ipak je njegov trudna djevojka je sada u opasnosti. Ali on sigurno sada i nemari za tim jer je totalno pijan.
Jedno mi nije jasno,zasto su joj uopste dali da okusi viski.
Glavu sam stavila na ruke koje su bile naslonjene na moja koljena,tako sam gledala u pod pitajuci se kako sam i dalje ziva posle svega sta sam prosla.Nekad se pitam zasto sam se uopste ikad probudila iz kome,barem bi sebi olaksala muke.Ali nesto u meni nije to dalo,nesto u meni se borilo za zivot,i zbog tog neceg sam tada otvorila oci.
Rukama sam zguzvala svoje lice i pomislila. Ako nju izgubim gotovo je!
Zaista ne znam sta bi bez nje.Ona je moj zivot,uostalom dosta mi je vise da gubim.
"Gospodjice Timberlake. "rekao je meni nepoznat muski glas. Podigla sam glavu i ugledala doktora.
"Da?"rekla sam znatiželjno,ali takodje i s puno straha.
"Vasa drugarica je dobro,kao i beba.Medjutim i dalje su u opasnosti,ali se nadamo najboljem.Govorim Vam ovo jer vidim da ste veoma zabrinuti."govorio je doktor.
"Oh!Hvala Vam doktore!"rekla sam sva srecna.
"I da zelim da Vam napomenem,ako sve buee bilo u redu,kada je pustimo kuci morace da miruje vise nego ikada.Nadam se da cete brinuti o njoj,i paziti da se ovako nesto nikad ne ponovi."rekao ne doktor.
"Da naravno,brinucu o njoj stalno.Da sam vise pazila ne bi sigurno dopustila da se ovako nesto dogodi.Smijem li da je vidim?"upitala sam doktora.
"Nemojte sada ipak,bolje kada sve bude u redu,i kad budemo sigurni da je van životne opasnosti. Molim Vas idite kuci,vec je kasno,a za nju nemoj te da brinete.Sve je pod kontrolom!Prijatnu noc Vam zelim!"rekao je doktor i uputio mi jedan topao smjesak.
"Hvala Vam!Takodje!"rekla sam i gledala kako doktor odlazi.
Bilo je jaki kasno i vise nisam mogla da sjedim u ovim stolicama,te sam ustala prisla Anninim vratima i sapnula.
"Budi u redu!Dolazim sutra!"rekla sam i polako koracajuci izasla iz bolnice.
Vozila sam jako nespretno,sva sreca da nikoga nije bilo na ulicama.Svaku krivinu bi jedva prosla.Oci su mi se sklapale od umora,ali nisam smela da zaspem.
Kada sam stigla kuci uzela sam sundjer i kantu punu vode,i krenula da cistim krv sa sjedista,na koji je Anna sjedila.'Napokon' pomislila sam u sebi kada sam vidjela da sam isprala svu sapunicu,a samim tim i krv.
Polako sam usla u kucu.Bila je mrtva tisina,svi su spavali.Sunjajuci sam usla u sobu.
Niall je slatko spavao,preko citavog kreveta,te sam samo uzela pidzamu i izasla.
Odecu uprljanom krvlju sam napokon skinula sa sebe i stavila da se opere u masinu.Kako bi se malo opustila istusirala sam se.
Posle dugog tusiranja obukla sam pidzamu,te legla na kauč,i napokon skolpila oci.
/../
"Mell!Probudi se duso!"sapnuo mi je Niall toplo.
"Dobro Jutro!"rekla sam i poljubila ga.
"Sto nisi u sobi spavala?"
"Da sam mogla bi!"rekla sam i otisla u kupatila,kako bi obavila sve jutarnje duznosti.
Nakon sto sam izasla iz kupatila,videla sam kako su svi sedeli za stolom i cekali dorucak.
Sela sam na stolicu i uzela malo jela sa stola.
"Gde ste vi sinoc?Zar vas nije ni briga kako vam je drugarica,nekima devojka!"odbrusila sam ljuto,i svakoga pogledala s mrznjom,zatim sam gledala u Martin-a s mogo vise mrznje nego prema ostalima.
"Jao Anna!"rekao je Martin i uhvatio se za glavu.
"Sta nesecas se sta se desilo.Oces sa te podsjetim?"rekla sam ljuto.
"Ne treba!Hvala!"rekao je drsko.
"Gde si onda sinoć bio?Zar te nije briga kako je tvoja trudna devojka!"rekla sam,a to 'trudna' sam naglasila.
Ustala sam sa stola,i otisla do sobe kako bi se spremila i uputila sam se ka bolnici.
"Cekaj nas!"vikali su svi zajedno u glas i trcali iz kuce.
Podjelili smo se,jer nas je bilo previse da bi svi stali u jedan auto,te je Josh vozio ostale.
"Anna!"uzviknula sam na samom ulasku u njenu sobu.Doktor je stajao sa strane i toplo se smejao,te je posle nekog vremena izasao iz sobe.
"Jesi dobro?A beba?Jel te boli nesto?Jesi gladna,donecu ti sta god hoces.."pricala sam ko navijena.
"Ej,ej!Sve je u redu,i beba i ja!Nema potrebe za brigu.A gde su ostali?"pitala je pomalo tuzno.
"Udji te!"viknula sam,i svi su zajedno usli sa puno balona i buketa cveca,i skocili joj u zagrljaj jedno po jedno.
"Ahh!Ako ovako reagujete sada,kako li ce biti kad se pirodim!"rekla je Anna i svi smo prasnuli u smeh.
Martin je svo vreme sedeo kraj nje i mazio je po stomaku,koji se sada vec poprilicno video,dok smo svi ostali stajali i stalno izbijali sale,kako bi zaboravili na jucerasnji dan.
"Tea?"tiho sam viknula kako bi me cula.
"Da?"prisla mi je i veselo odgovorila.
"Molim te cuvaj Annu!Ja moram nesto da zavrsim.Obecaj mi da ces je cuvati i ako svi budu otisli,molim te dok se nevratim!"tiho sam sapcala kako niko ne bi cuo
"Naravno da hocu!A gde ces ti?"
"To je duga prica,reci cu ti.Ali ako te neko nesto pita sam reci nesto bilo sta,vazi?I budi uz Annu iako Martin bude bio!"
"Vazi,vazi!"rekla je gledajuci me zabrinuto.Kako bi je barem malo smirila zagrlila sam je i poljubila,a potom blago potapsala po ramenu.
Polako sam se izsunjala iz sobe kako niko ne bi cuo.
Sada sam se nalazila ispred zatvora,isla sam u posetu Zayn-u,zelela sam sve da znam.
"Ovuda gospodjice Timberlake."rekao je jedan od policajaca.Prolazila sam kroz puste hodnike,koje su terale da se moje srce zaledi.Policajac mi je rukom pokazao na jedna vrata i rekao.
"Udjite,tamo Vas ceka Zayn Malik."grubo je rekao i stao blizu vrata.
"Mell!"iznenadjeno je rekao Zayn.Mogla sam to da vidim po faci koju je napravio i po tonu njegovog glasa.
"Cao!"hladno sam odbrusila i sela na stolicu.
"Zelim da znam sve!"rekla sam.
"Vec i znas!Sve sam ti rekao."
"Jel to sigurno sve?"
"Jeste!"odgovorio je sigurno.
"Zelim da te pitam,zasto je on htio mene mrtvu?"postavljala sam pitanja kao kakav hladnokrvni policajac.
"Pa znas bio je zaljubljen u tebe,a ljubomoran na mene.Zato je odlucio da te ja ubijem da bi meni bilo teze,ali nisam..."
"Da nego si morao dva puta da me ispreubijas,jel?S kim ti mislis da se zezas?"sada sam vec vristala.
"Kako mislis dva puta,znam za prvi,ali drugi..."zastao je kako bi ga ja dopunila.
"Sta?Sad se kao pravis da ne znas i ja trebam da padnem na to!E pa necu!"histerisala sam.
"Mell!Jednom je bilo!Tad sam nazalost snimao tu tucu,po njegovim zahtjevima,ali drugi put nisam.Molim te vjeruj mi,ne lazem te!"govorio je.
"Nego ko je?Mozda ja?Pa sam sama sebi otkacila sparvu koja mi je pomagal da disem,ha?"
"Ne znam,Mell!Ne znam!"rekao je i zaplakao se.
"Kako su onda policajci videli tebe?"nervozno sam pricala.
"Mizes li jedno u zivotu da vjerujes u obo sto ti kazem!?!"
"Ne!Ti si taj koji me uvjek proganjao!Slao mi cudna pisma,ljude koji su me plasili na ulicama,osoba koja me tuce!Ma daj!"gubima sa nadu.
"Mell!Kakva pisma!Ljudi?Sada sve ima smisla Ashton i Calum!''lupao je sebe u glavu.
"Kakav Calum?"upitala sam zacudjeno.
"Jel ti tu telefon?Daj mi samo na sekund."pruzala sam ruku i dala mu svoj telefon.
"Ova dva!Calum i Ashton!"pruzao je ruku u kojoj je bio telefon i pokazao sliku.
"On ima istu kosu kao ti!I visok je kao ti!I tanak je kao ti!"
"Jel mi sad vjerujes?"
"Budes li me lagao nikad vise neces vidjeti svijeta!"odbrusila sam i brzo izasla iz te uzasne sobe,jako zalupivsi vratima.Jedino sto sam cula pre nego sto sam izasla su Zayn-ove reci "Ne lazem!" to mi je odzvanjalo u glavi,a zatim sam se uputila glavnom policajcu
Ovo je sigurno najduzi nastavak koji sam napisala,i nadam se da vas nisam smorila.Tea uradila sam onako kako si želela;-)
Vote-ujte i komentaristite,ako vam se svidi i ako zelite!
Hvala na citanju!!!
Volim vass!!!♥♥♥♥♥
