Stajala sam uplaseno i gledala ga.Zapravo svo vreme sam se tresla.
"Pusti me!"rekla sam drsko.
"Sto bi?"
"Zayn ne pravi se lud,imam pametnija posla od tebe!"
"Oh,jeli?"
"Jeste!"
"A ne,ne tako brzo..."gurnuo me na pod.Znala sam gotovo je.Mrtva sam,to je bilo ono sto sam mislila.
Pokuslavala sam da odem,ali ne ponovo bi isto uradio.Uzeo me je za ruku i izveo napolje.
Morala sam da budem mirna kao da je sve u redu,jer u suprotnom sam gotova....
Vozili smo se u nepoznatom pravcu . Konstantna tisina me je gusila,tresla sam se.Htela sam da odem ali kako?
Zasto ovo radi?Cemu sve ovo?
Pokusavala sam da dobijem odgovore na ta pitanja,ali uzaludno.
"Zasto ovo sve radis?"prekinula sam tisinu.
"Jer si me zaboravila!"
"Daa......ne,ne nisam.Spusti to dolje!"
Promenila sam kisljenje kada sam videla da uzima pistolj u svoje ruke
"Nema potrbe za tim!"nastavila sam.
"Ali,svi su me zaboravili.Nikoga nije briga za mene!"zaustavio je auto i poceo jako da placem.Pomislih sad je odlican trenutak da pobegnem,ali kako kad ce me stici,i gde otici,nalazim se usred pustinje.
Znam,htela sam ali nisam,nisam takva.Ne mogu podnjeti da neko place.Zagrlila sam ga iako je to ono sto nisam htela.
"Zasto si otisao kad si mi bio najpotrebniji?"pitala sam ga.
"Mama mi se razbolela.."tada se jos vise rasplakao.
"Zasto mi nisi rekao,zar je bilo tako tesko?"pitala sam ga sa strahom.
"Prestani vise da me zapitkujes!"odgovorio je agresivno,i udario me je snazno s ivicom pistolja,u oko.
Osetila sam snazan bol.Bolio je do besvjesti.
"Ok...i..izvini!"rekla sam.
"Ma pusti me!"
"U sta si se to pretvorio!"promumljala sam,ali dovoljno jasno da je cuo i shvatio.
"Sta si rekla?"
"Ne,ne nista...samo sam...Molim te nemoj nema potrebe za tim...!''
Iznacio me iz auta,i poceo snazno da sutira.
Vise nista nisam osecala,cak ni bol.Samo sam videla njegovo agresibno lice,koje je licilo na neku zivotinju,a ja,ja sam bila njen plijen.
Bila sam sama na ulici.Nikoga nije bilo.Vid mi je bi sve slabiji.Osetila san nesto u dzepovima,bio je to telefon.Napokon pomislila sam.Ali nije bilo signala.
Hodala sam onako ispreubijana po ulici.Hodala i hodala,satima.Snaga nestajala je,zapravo ni ne znam kako sam hodala,s cim.Noge nisam osecala kao ni ostale delove tela.Sriusila sam se,lezala sam na ulici,nisam mogla da se pomirim.Oci su mi se zatvorile.Gotovo je... bila je moj zadnja pomisao.
Evo ga nastavak!Napokon dobila sam malo inspiracije!Nastavak ide odmaa!!Ljubim vass!!!Molim vas komentaristite i vote-ujte!!Hvalaa!!♥♥♥
XOXO
