Tajkun

1

- Šta želiš? – okrenem se ka ocu u neverici.

- Oko za oko.

- A to oko . . .

- . . . si ti – dovršio je mirno.

- Dakle . . . ti si jebao ćerku nekog lovatora a sada želiš da on jebe tvoju – izustim bez pardona.

- Da.

- Gadiš mi se. Čitavog života mi se gadiš ali sada . . . – sklopim oči.

- Nisi zaslužio da se žrtvujem zbog tebe. I neću. Ne pristajem.

- Dalia ako ne pristaneš banka će mi uzeti sve!

- Neka ti uzme. I kakve veze ima banka sa ovim?

- On je kupio banku!

- Znači on će ti uzeti sve?

- Da.

- Dobro, zaslužuje čovek neku vrstu safisfakcije – uzmem svoju torbu i kaput.

- Ne možeš da odeš! Otac sam ti! - vikao je kao lud.

- Jebao si devojku koja je jedva punoletna! Ima devetnaest godina! Mlađa je od mene!To je odvratno i neću zbog tebe da zavodim nekog starca i spavam sa njim.

- Ako će ti biti lakše nije starac. Ima četrdeset i tri godine, stariji je od tebe samo nekoliko godina.

- Trinaest – izračunam. Ja imam trideset godina, znao bi da je dobar otac.

- Dalia on je tajkun. Nisam znao da je mala njegova ćerka.

- Ali si znao da ima oca.

- Vidi, ti si prelepa žena, zavedi ga, smiri situaciju, znam kako umeš sa muškarcima a iz pouzdanih izvora znam da on voli žene koje su drčne – nakezio se.

- Neću da zavedem nekog tipa da bih ga nagovorila da se ne ljuti što mu krešeš ćerku! – vičem.

- Duguješ mi. Za sve što sam uradio za tebe . . . duguješ mi – preti mi.

- Tuži me – okrenem se kao i uvek kad odlazim od njega, lako.

Jebe mi se i za njega i za njegovog tajkuna. Beda od čoveka.

. . .

Ako mrzim jednu osobu u životu to je moj otac. On je đubre od čoveka. Nikad mi nije bio otac, pisao je ček za alimentaciju. Nikad me ni za šta u životu nije podržao, mislio je da je ček dovoljan. Nije bio dovoljan. On je poznata faca u gradu, vlasnik dva najbolja noćna kluba, starac koji ne prihvata da je ostareo i matori džukac koji jebe klinke, ko zna da li su sve punoletne. Ali naišao je na pogrešnog tipa i veoma mi je drago zbog toga, neko treba da ga nauči pameti. Zbog takvog oca sam morala da postanem snažna žena jer nije imao ko da me zaštiti. A sada traži nešto od mene? Kako se usuđuje da mi to predloži? Ljiga od čoveka.

Nisam htela da zamaram majku prljavštinom iz života mog oca, dovoljno se toga naslušala a bogami i natrpela.

- Kasniš, hrana se ohladila.

- Popila sam piće sa Ateom – slažem.

- Gladna?

- Nisam mama – zagrlim je.

- Čemu to?

- Zato što si divna majka, volim te. Ti si sve što imam u životu.

- Ne budali, imaš tonu prijatelja i bruku od oca – namrštila se.