Tajkun

Epilog

Sedim u fotelji i čitam mejlove a između redova gledam u moju prelepu suprugu koja stoji ispred garderobera i svađa se sa odećom.

Većina haljina joj je tesna, pantalone ne može da zakopča a košulje joj se podižu naviše. Rekao bih joj da je to normalno jer je već pet meseci trudna i njena odeća koja se bukvalno lepi za njeno telo ne može toliko da se raširi, ali bojim se da me ne gađa nekim ofingerom, zato samo ćutim i posmatram je.

Venčali smo se pre tri meseca i to ekspresno, plaža, fotograf i mi, nakon toga smo bili više od mesec dana na medenom mesecu, onda smo posetili moju sestru i moja supruga je želela da ostane kod nje, tako da smo i tamo proveli mesec dana.

Kući smo već dve nedelje i ona se bacila na slikanje dečije sobe jer smo saznala da ćemo dobiti sina, tako da je svakog dana ofarbana u neku boju, naravno jedna soba joj nije bila dovoljna pa je odlučila da i od druge napravi igraonicu, tako da slika sve moguće crtane junake i vodopad, to ne smem da zaboravim.

Kad ne slika za našeg sina onda sprema slike za izložbu, bio sam prijatno iznenđen kada mi je rekla da planira da se bavi samo izložbama, bilo je očigledno da je to zbog deteta. Na kraju je ispalo da je spremnija za dete nego što je mislila.

Ona je prosto očaravajuća. Ne poznajem nijednu ženu poput nje. Namučila me je, đavolski me je namučila, ali da nije takva kakva jeste nikad ko zna da li bismo bili ovde gde jesmo danas.

Ona je snažna žena koja tačno zna šta želi. Boli nju uvo zato što sam ja jedan od najbogatijih i najmoćmnijih muškaraca na svetu. Ona čak i nema pojma, mislim da imam firmu i to je to. Njoj je važno da je ne davim mnogo, da je jebem dobro i da je ne varam. Sa njom uvek znaš na čemu si.

- Moramo u kupovinu – napokon se okrenula ka meni.

- Mi? Draga imaš vozača.

- Šta će mi vozač? – brecnula se na mene.

- Hoće li on da me gleda dok isprobavam garderobu? – ljuta je. Znači žuto. Otvorim fioku i izvadim prvu čokoladicu koju dohvatim.

Ustanem i otvorim joj čokoladicu.

- Gladna?

- Da znaš da jesam – uzela je čokoladicu i smirila se nakon prvog zalogaja.

Nije lako biti u braku sa njom, priznajem. Ona ima tri svetla, kao semafor. Zeleno je kad je normalna, žuto je kad je gladna onda je džangrizava i brecava, tu je hormoni zezaju i tu pomaže samo nešto slatko, zato umesto kondoma koje sam nekad držao u fioci sada držim čokoladice i to ne samo ovde. Kad je crveno, izgubim se iz njenog vidnog polja, ona ode da slika, sluša Mocarta, Betovena, Čajkovskog i smiri se. Crveno izaziva uglavnom njen otac, zato ga držim što dalje od nje.

- Hoćeš li ići sa mnom ili da zovem Ateu? – oraspoložila se.

- Zašto se vi cure ne biste zabavile, ja sutra imam obaveze ceo dan.

- Ti svakog dana imaš celodnevne obaveze.

- Znam – to me malo jebe.

- Ja nemam problem sa tim, znaš to, ali kad dođe Junior . . .

- Znam, biću više kod kuće. Obećao sam ti.

- Dobro. Hoćemo li na kasnu večeru? – nasmešila se i poljubila me.

- Gladna si?

- Jedu mi se palačinke, ali slane.

- Onda idemo da jedemo palačinke.