Tajkun

26

Skidam štikle još na ulazu i iznenadim se kad ugledam Vejda jer je šest popodne a miriše i hrana.

- Gladna? – pita me.

- Nisam – samo produžim ka sobi.

- Dalia – sustiže me.

- Ovde sam, želim da razgovaramo.

- O, ovde si. Zašto? Zar ne moraš da budeš negde i da obaviš nešto?

- Ne moram, obavio sam sve što je trebalo.

- Pa baš mi je drago zbog tebe – kažem sarkastično i produžim ka sobi.

- Trebalo je da budem sa tobom – kaže mi.

- Trebalo je – skinem se.

- Ali nisi – izvučem šorts i majicu pa ih obučem.

- Žao mi je.

- Za šta ti je tačno žao? – prekrstim ruke i okrenem se ka njemu.

- Za sve.

- Da li ti je žao što si me lagao da si izgubio pamćenje? Da li ti je žao što si postavljao kamere po stanu u kome i ja živim i sprovodio svoj osvetnički plan bez da me uputiš u to? Da li ti je žao što si otrčao za bivšom ženom? Što si otišao u Boston pitaj Boga zašto? Da li ti je žao što me praviš budalom? Kriiješ stvari od mene i stalno nešto mutiš? Ili ti je žao zato što si mi napravio dete?

- Nije mi žao što sam ti napravio dete, što se tiče svega ostalog . . . žao mi je.

- Rekla sam ti milion puta da ja nisam žena koja će trpeti tvoja sranja. Od samog početka si znao to. I sad . . . sad sam trudna! Izbio si mi spiralu i napravio dete – udahnem duboko.

- I danas, za mene, sve se menja. A ti . . . ti nisi tu.

- Ovde sam – hvata me za ruke.

- Pa šta onda radiš? Šta mutiš?

- Bio sam sa Ketrin.

Izvučem svoje ruke.

- Reči koje svaka žena želi da čuje. Bio sam sa bivšom suprugom.

- Nije tako. Ona je bolesna i sama je.

- I moja majka je bolesna pa sam ja uprkos tome ovde. Ovde sam sa tobom! Svake noći dolazim kući, jer ovo bi trebalo da bude naš dom zar ne?

- Jeste.

- Onda? U čemu je problem? Jer ja ovo mogu i bez tebe. Odlučila sam da zadržim dete i da mu budem majka a za to mi nije potreban muškarac.

- Ali je detetu potreban otac. Tebi je bio potreban otac, ti najbolje znaš kako je to odrastati bez njega.

- Pa? Preživela sam.

- I evo te na pragu zasnivanja sopstvene porodica a ti ne možeš da se okaneš predrasuda koje imaš.

- Kakvih predrasuda? Ja samo želim da budeš ovde. Da budeš sa mnom i da mi kažeš da će sve biti u redu! – izderem se na njega.

- Ovo je bila tvoja ideja. Obećao si mi da ćeš biti tu.

- Tu sam.

- Ali ne kada sam ludela. Ne trebaš mi kad sam normalna, trebaš mi kad sam nenormalna.

- Kao sad.

- Kao sad!

Sklopim oči i udahnem duboko. Zar nisam malopre pronašla neko stanje nirvane?