Tajkun

6

Moja majka je bila budna.

- Mama hiljadu puta sam ti rekla da me ne čekaš.

- Znam ali ne mogu da zaspim dok se ne vratiš.

Sednem pored nje umorno.

- Šta je bilo?

- Zbog mog oca mrzim muškarce. Tatica problemi rade za mene.

- O dušo – mama me grli.

- Ako će ti biti lakše i ja imam problem.

- Nemoj mi reći da ga još uvek voliš jer ću da odem na tavan i da skočim.

- Ne baš volim ali još uvek me boli.

- Neko mora da spasi tu devojku – kažem suvo.

- Koju?

- Tu Elenu, trudnicu. Dobiću brata ili sestru – izdahnem.

- Mama mislim da sam slomljena – legnem joj u krilo.

- Zašto to misliš?

- Zato što je savršen muškarac samo želeo da večera sa mnom a ja sam od toga napravila čitavu dramu. Uporedila sam ga sa mojim ocem.

- Žao mi je, trebalo je da ti odaberem boljeg oca.

- Trebalo je – optužim je.

- Ali zaljubila sam se. Šta ćeš? Srce ne bira.

- Ne, izgleda da ne bira.

. . .

Mejson danas izigrava šefa, sav se nešto uzvrteo, pita, dira, petlja i bilo mi ga je dosta.

- Ukoliko ne prestaneš gađaću te nečim – obrusim mu.

- Samo proveravam kako ide.

- Ide, znaš da ne volim da mi stojiš nad glavom dok radim.

- Ala smo nervozni danas . . .

- Nisam nervozna već pokušavam da radim – iznerviram se i spustim četkicu.

- Treba mi pauza – okrenem se i izađem.

Nakon šetnje do marketa kupim nešto slatko, pojedem i vratim se natrag.

- Gde su ostali? – pitam Mejsona.

- Završili su, radno vreme je prošlo.

- O.

- Da.

- Ostaću dok ne završim ovo.

- Jesi li dobro? Ujedaš više nego inače.

- Da, samo žuta minuta, izvini.

- Ostaješ prekovremeno tako da ti opraštam.

- Hoćeš da izađemo večeras? – pitam ga.

- Može nemam nikave obaveze.

- Idemo na večeru, ja častim.

- Onda definitivno može, da pozovem ekipu?

- Naravno, častim što ću dobiti brata ili sestru – podrugnem se.

- Da, pa jebi ga, život. O, ne možemo večeras dolazi mi brat.

- O da bolje se druži sa njim.

- Važi.

- Idi.