Tajkun

9

Taksi me je odveo kod Mejsona, moj prijatelj je sišao i platio moi račun, jedva, a ja sam ušla samo da uzmem torbu i da se presvučem. Uzmem svoj auto i krenem ka svojoj kući.

- Komšinice – neko progovara i okrećem se.

- Komšija – pozdravim ga i uđem u kuću.

Tamo je bila moja majka, otac, uplakana Elena i njena majka Ketrin. Kada me je videla Elena je krenula ka meni.

- Evo je. Ona spava sa mojim ocem! - stala je pa se okrenula ka Rodžeru.

- Dalia o čemu se ovde radi, ništa ne razumem – majka kreće ka meni.

- Bogami ni ja.

- Laže. Namerno si to uradila zar ne?

- Bila sam veoma strpljiva za tvoje ispade ali sad je dosta! Ti si nevaspitano derište koje se jebe sa starcem i ako ne začepiš gubicu izletećeš iz moje kuće – zapretim joj.

Mala je fizički nasrnula na mene ali je moj otac na vreme uhvatio.

- Sedi dole – naredio joj je i povukao je na stolicu.

- Vau.

- Dalia! – otac se smeška.

- Zašto se smeškaš?

- Učinila si ocu uslugu?

- Kakva usluga?

- Znaš ti. Odobrovoljila si tajkuna.

- Reći ću ti ovo samo jednom. Nisam ti učinila nikakvu uslugu i to što spavam sa Vejdom nema nikakve veze sa vama. Nisam znala da je on otac ovog derišta.

- Nisi?

- Ne, nisam.

- Tražio si od moje ćerke da spava sa ocem ove devojke? - moja majka pita ljuto.

- Ne mama, mislim jeste ali nisam htela to da učinim. Nisam ni znala ko je Vejd. Upoznala sam ga u klubu i završila u krevetu sa njim.

- Vejde – progovara Ketrin i okrenem se.

Ma daj! Može li ovo biti gore? Uhvatim se za glavu.

- Pa očigledno svi treba da obavimo ozbiljan razgovor – kaže ledeno.

Došlo mi je da iskočim iz svoje kože.

Molim vas vanzemaljci kidnapujte me.

. . .

Moja majka je smirila situaciju i sada se svi nalazimo u našem dnevnom boravku. Moji roditelji, Elena, njena majka, Vejd i ja.

- Svi smo odrasli ljudi i treba da rešimo ovo na najbolji mogući način. Znam da se mene ovo ne tiče ali Dalia . . . – okrenula se ka meni.

- Ova devojka čeka dete tvog oca, to dete je tvoja krv. A vi ćete postati baka i deka – kaže Vejdu i Ketrin. On deda? On je trinaest godina stariji od mene. Pa naravno, trinaest! Mora da bude taj broj.

- A ti Elena, smiri se dete. Rodžere ovo je tvoja krivica, zato ispravi ovo.

- Spreman sam da uradim ono što se očekuje od mene, Elena i ja ćemo se venčati i pružićemo detetu dom – Radžer počinje i ja se nasmejem.

- Dalia – majka me upozorava.

- On će pružiti detetu dom? – ustanem besno.

- Dalia . . .