Tajkun

22

Rešila sam da izbegnem večeru i otišla sam do majke, Ateu sam malo zapostavila ali majka mi dosađuje.

- Mama? – sređena je.

- Hej dušo.

- Ideš nekud?

- Ne, mislim da neću.

- Šta se događa?

- Trebalo je da se nađem sa Patrikom ali . . . svratio je tvoj otac i zapričali smo se.

- Zaboravila si na Patrika?

- Da.

- Ali zašto? Zbog Rodžera? – ljuta sam.

- Želim da ti objasnim ali mislim da nećeš razumeti, ti si previše . . . osuđujuća.

- Jesam mama zaista jesam ali . . . ti si moja majka i želim nekako da ti pomognem – zaista želim.

- U redu.

Mama je sela i sipala nam piće.

- Ja ne želim – odbijem.

- Ne? – čudi se.

- Želim da te saslušam – snađem se u trenutku.

- Tvoj otac i ja se znamo četrdeset godina, znala sam kakav je on, gledala sam šta postaje . . . Bili smo prijatelji, ljubavnici . . . bili smo svašta. On mi je dao sve osim svoje vernosti. I bio je očajan otac.

- Blago rečeno. Zaboravljao je na mene mama. Tražio je da zavedem nekog tipa . . .

- Sa kojim sad živiš.

- To nije poenta. Sama se se brinula o meni.

- Da, svačijim očima on jeste loš otac i možda loš čovek ali ja još uvek razgovaram sa njim. On uživa u tome i ja uživam u tome.

- Ali šta je sa Patrikom? On je sjajan tip i Vejd ga je proverio.

- Tvoj otac je moj prijatelj a Patrik . . . ne znam, stvarno mi se dopada.

- I koji je tvoj plan?

- Ne znam . . . želim obojicu.

- Bravo mama. Ali moram da te razočaram, nijedan muškarac na ovom svetu to neće dozvoliti, zapravo moj otac bi možda i dozvolio.

- Ne znam šta želim to je istina.

- Onda uzmi neko vreme samo za sebe, otputuj nekud – predložim.

- Misliš?

- Da. Mama ako ti ne znaš šta želiš od života kako onda znaš za šta da se boriš? Treba ti cilj. Ja . . . Tvoj život je bio fokusiran na mene ali bila si u pravu, otići ću i osnovaću porodicu. Ja želim ono što je najbolje za tebe.

- Hoćeš da otputujemo nekud zajedno?

- Ne! Ovo moraš sama da rešiš.

- U redu, u redu.

- Volim te, iako te često ne razumem i želim da te izlupam ja te volim. Ti si moja majka. Ne želim te sa Rodžerom, to je moja istina ali . . .

- Voliš me.

- Tako je.

- Volim i ja tebe mila.

. . .

Vraćam se ka Vejdovom stanu i čini mi se da me neko prati. Šta? Zaustavim auto i taj neko sa mercedesom je prošao pored mene. Mislim da ludim.