Tajkun

11

- Ćao mama – poljubim je.

- Konačno si se setila da imaš majku – mršti se.

- Mama tako izgleda odvojen život.

- Da ali kako se hraniš? Kad dolaziš kući?

- Kako hoću i kad hoću.

- Dalia . . .

- Dobro sam mama. Kako si ti?

- Dosađujem se.

- Rodžer te ne posećuje?

- Prestani! – naljutila se.

- Ne možeš da razgovaraš tako sa mnom, ja sam ti majka.

- A on te iskorišćava. Lejni mi je rekla da ga je videla dva puta. Ne znam zašto to radiš sebi.

- Volim te više od ičeg u životu, ali veza koju imam sa tvojim ocem je komplikovana. Misliš da ne znam kakav je gad? Znam mnogo više od tebe ali postoji jedan sićušan deo njega, deo koji mi je podario i tebe, koji me još uvek drži.

- Neću se pretvarati da te razumem zato ću jednostavno otići.

- Tako brzo?

- Izlazim sa društvom. Vidimo se mama.

Naravno da moja majka nije srećna ali nisam ni ja. Danima sam rastresena. Od Vejda ni reči, to ne bi trebalo da me iznenađuje ali . . . mrzim ovo.

. . .

- Kasniš cico – Luk me ljubi u obraz.

- Izvini problemi sa majkom.

- Nisu li obično sa ocem? – nakezio se.

- Ha, ha. Mejsone, Rita – pozdravim se sa njima.

- Hej Deks. Nešto si namršten.

- Volim te ali vi žene ste kučke.

- Znam brate ali i vi ste gadovi.

- Šta piješ?

- Isto što i vi, noćas mi treba.

Okrećemo drugu turu, igramo i zezamo se.

- Znaš uvek sam se pitao kako to da su Mejson i Rita samo prijatelji? – Luk me pita.

- Ne znam, zar nismo svi prijatelji?

- Da ali sa njom je pažljiviji.

- Šta to koji kurac znači? – pitam ga.

- Sa tobom je na jebote i brate a sa Ritom na fino.

- Pa i to što kažeš.

- Tip iza tebe.

- Šta sa njim?

- Rekla si da želiš da se zabaviš – namignuo mi je.

Okrenem se i skeniram tipa. Visok, crn, privlačan. Može da prođe.

Nasmešim se i on mi uzvrati osmeh. Treba mi cigareta. Izvadim paklicu i uzmem jednu cigaretu. Dok si rekao keks on se stvorio pored mene i pripalio mi.

- Hvala – zapalim i uvučem dim.

- Nema na čemu. Andrej.

- Dalia.

- Imaš prelepo ime.

- Hvala.

- Jesi li za piće?