Martina je zaista prijatna osoba i čudim se kako je i dalje sama.
- Jesi li gej? – pitam je.
- Da sam gej napala bih te kad sam te videla golu – smeje se.
- Tačno, ja sam zaista zgodna – dam sama sebi kompliment.
- I očigledno skromna – Vejd se smeška dok naručuje vino.
- Ja ne želim – odbijem.
- Zaista? – podiže obrve.
- Da, ne pušim više i ostavljam alkohol, kako sam krenula počeću da pijem ono tvoje zeleno smeće – namrštim se.
- Izgleda da dobro utičem na tebe.
- Ma da, i ne tenti mi ispred nosa – ugasim njegovu cigaretu.
- Ako ti treba pomoć brate, zovi – Martina ga zeza.
- Veruj mi, umem ja sa njom.
- Pa . . . zašto odlaziš? – pitam Martinu.
- Čeka me posao.
- Čime se baviš? Nisam te to pitala.
- Šta misliš?
- Nemam pojma, nešto kancelarijski – slegnem ramenima.
- Ja sam gradonačelnica u malom gradu na severu.
- Zasta? – iznenadim se.
- Da.
- Svaka čast, ne pratim politiku ali podržavam te. Planiraš li da se kandiduješ za senat ili tako nešto?
- Ne! Samo želim da vodim mali grad, volim to.
- Koliko dugo si gradinačelnica?
- Tri godine.
- Kako? Mislim . . .
- Želela sam to a moj brat je finansirao moju kampanju, obnovili smo školu, crkvu, bolnicu, Centar za decu . . .
- I ljudi je vole – Vejd dodaje.
- Posetiću te – obećam.
- Jedva čekam, šokiraćeš moje građane.
- Ha, ha. Moram da nazdravim za gradonačelnicu.
- Slažem se.
. . .
Nas troje se vraćamo kući i u isto vreme se zaustavlja auto iz kojeg izlazi Ketrin. Njušim nevolju.
- Moramo da razgovaramo – kaže ljuto i po prvi put je vidim takvu.
- Idemo mi gore – kažem i Martina i ja ih ostavimo same.
- Vejd neće odustati – Martina kaže.
- Ni ja ne bih odustala, petljala je sa kočnicama.
- Vejd je usvojio ali nikad nije provodio vreme sa njom, dete je bilo za Ketrin. Žao mi je nje.
- Jebi ga šta on da radi?
- I to što kažeš. Idem ja u krevet jer sutra rano putujem.
- Srećan put ako odeš pre nego što ja ustanem jer ako si na brata . . .
- I ja sam ranoranilac – nasmešila se.
- Dođi u posetu i javi kako je prošla vest – grli me.
- Hoću i hoću.
- Laku noć.
BẠN ĐANG ĐỌC
Tajkun
Lãng mạnDvoje prljavih igrača u prljavom svetu. Ko će koga slomiti? „Ti misliš da si me slomio? Povredio mi ponos i ranio moje srce? Veruješ da je tvoj krevet mesto koje nikad neću zaboraviti? Možda, nisam imuna. Ali ti ne znaš jednu stvar, provela sam čita...
