Tajkun

21

Ostala sam cele noći pored Vejda, jednostavno ugnjezdila sam se i ne mrdam i baš me briga što me sestre gledaju popreko.

- Šta? – brecnem se.

- Pacijent spava i trebalo bi da . . .

- Rešila sam sa upravnikom bolnice, šic.

Namrštila se i izašla iz sobe.

Ja sam proračunata osoba jedostavno iskoristila sam Vejdovo ime i njegov novac. Donirala sam nešto njegovog novca bolnici i kupila sebi pravo da budem ovde po čitav dan, i spavala sam ovde. Nažalost svet je danas postao finansijsko mesto. Ukoliko imaš novac ti možeš apsolutno sve. Ja nemam taj novac da bih mogla da uradim sve što želim ali on ima a ja ga volim i ne libim se da iskorstim ono što on ima da bih bila pored njega.

Martina ulazi u sobu i smeši se. Oprezno ustanem da ga ne bih probudila jer je imao bolove noćas.

- Kako je on? – Martina šapuće.

- Sad je dobro, noćas je imao bolove, dali su mu nešto.

- Naljutila si dve sestre – nasmešila se.

- Ko ih jebe! Potkupila sam upravnika, bolje rečeno donirala sam Vejdov novac.

- Kada mi je brat prvi put spomenuo tebe rekao je da si eksplozivna.

- Pa . . . da jesam.

- Donela sam ti doručak – spustila je kese.

- Hvala ti.

- Kako ste vi?

- Dobro treba da zakažem pregled ali to sad nije baš prioritet.

- Nećeš mu reći?

- Još uvek ne.

- Poštujem tvoju odluku.

- Gladna? – pitam je.

- Jesam. I da znaš ja sam kod vas - bilo joj je neugodno.

- Žao mi je što te nisam ugostila, nisam neka domaćica ali pretpostavljam da si se snašla.

- Jesam ne brini.

- Hajde da doručkujemo.

Dopada mi se Martina, ona je jednostavno dobra osoba i nema dalje. Prosto postoje osobe kojima u očima vidiš da su dobri ljudi.

. . .

Vejd se budi i izgleda dobro.

- Dobro jutro – pozdravim ga.

- Hej – nasmešio nam se.

- Obe ste ovde.

- Upoznajemo se – Martina ustaje.

- Kako si?

- Nije loše. Ti? Jesi li odmorila?

- Jesam ne brini. I sve sam sredila, pokriven si na poslu, mediji ništa ne slute.

- Znam obavio sam par razgovora.

To me nasmeje.

- Nemoj da nerviraš Daliu, u redu? – kaže mu ozbiljno.

- Ja nju? Izdrala se na dve sestre noćas, počinjem da je se plašim – nasmešio se.

- Jako smešno.

Našu zabavu prekidaju Elena i Ketrin. Naravno bile su fine.

Martina i ja izađemo iz sobe.

- Šta žele ove dve? – pitam se.