Tajkun

5

Slušam Mocarta dok slikam, moje kolege znaju da kad imam slušalice u ušima nisam za razgovor. Nora, Leo i ja slikamo na zidovima pedijatrije i ja uživam.

Niko ne veruje kada kažem da sam slikar, jednostavno ja sam drugačiji tip osobe ali umetnost . . . volim sve vrste umetnosti.

Međutim danas, po prvi put u moj izolirani svet ulazi slika vođenje ljubavi od pre dve večeri. Vejd i ja u njegovom krevetu sa pogledom na usnuli grad. Ne znam odakle je to došlo, kao da sam želela to da naslikam. To je glupost. Šta ja znam o njemu?

Nakon posla javim se Mejsonu i krenem kući da se istuširam.

Pod tušem ista priča. Ma koji mi je đavo?

Uzmem telefon i razmislim jedno pet sekundi pre nego što otkucam poruku.

Večeras?

Shvatiće on.

Obučem se i dobijem odgovor.

9

Kratko i jasno. Da ga jebem ali to mi izmami osmeh.

. . .

Moja majka mi je još kao detetu opremila tavan, to je moje mesto za slikanje i uvek je u neredu, ona zna da je to jedimo mesto u kući koje ne sme da čisti. Samo ja se snalazim u tom haosu jer je takav i moj život, samo se ja snalazim u njemu.

Takva sam u neredu i svadljiva.

- Čije su ovo lopte? – moje dvorište je puno lopticama.

Osvrnem se oko sebe jer nema dece, naše komšije su penzioneri sa obe strane. Sakupim one loptice i začujem ciku.

- Ima li koga? – priđem ogradi.

- Ćao – pogledam u nekog dečaka koji ima šta ja znam 5,6,7 godine.

- Ćao – javio mi se,

- Je li ovo tvoje? – pitam ga.

- Da.

- Izađi – naredim mu i on se pojavi da ga vidim.

- Kada ti naredni put pobegnu lopte uđi i sakupi ih. U redu?

- Tata mi ne dozvoljava da idem u tuđe dvorište.

- Onda kaži tati da imaš moju dozvolu, ja sam Daria, izvoli – pružim mu kesu.

- Hvala.

- Merline – neko ga zove.

- Ovde sam.

Muškarac se pojavio iza Merlina i pogledao u mene.

- Ćao – zbunio se.

- Ćao, samo vraćam lopte tvom sinu ne vrebam ga – kažem ozbiljno.

- Ne, nisam to mislio.

- Ja sam Daria, a ovo je moja kuća.

- O ja sam Martin a ovo je Merlin moj sin.

- Zaista? – imena su im hit.

- Nažalost – nasmešio se.

- Jesi li se zahvalio? – pita sina.

- Jesam.

- Upravo sam mu rekla da može da pokupi svoje loptice naredni put.

- Hvala, to će biti često, jer smo pre nedelju dana kupili ovu kuću.

Nisam ni znala da je bila na prodaju.

- Čestitam i dobrodošli u komšiluk.

- Bolje vas našli.