Obitelj Evans # 1 ✅

15. HANNA

Budim se ujutro, rano je i niti malo se ne osjećam dobro. Izgleda da sam skupila neku crijevnu virozu. Povraća mi se na svaki miris hrane i povraćam već danima. Ali navikla sam na to, kad sam bila malena uvijek sam bila bolesna. Imam jako loš imunitet. Osim želudca, muči me i srce. Tony me zvao nedavno, u nadi ,pretpostavljam, da mu ispričam zašto s njim ne razgovaram. Ali nisam bila spremna na to. Nakon što sam mu čula glas osjećam se još gore. Ne znam zašto sam uopće popustila da budemo zajedno. Istina je, bojim se da ostanem povrijeđena, nisam spremna na to, pogotovo kad znam da me je otac rođeni razdočarao. Majci sam u jednu ruku oprostila, ali još uvijek mislim da je mogla naći način da razgovara s nama. Nisam još Emmi rekla da se vratila. Ne znam je li spremna. Već tjednima tražim novi stan. Odlučila sam se odseliti. Ne želim živjeti s njim, ali ne želim ni s majkom. Mislim da imam dovoljno godina da živim sama. Emma nek ostane s ocem. Neću joj ispričati što je bilo s njim i majkom, saznat će za to kad bude imala dovoljno godina. Iako se tata ponio tako jadno, on nas voli to nikad neću poreći.

Danas moram potražiti novi stan. Jedan mi se jako dopada. U samoj je blizini centra, što mi paše zbog fakulteta. Abi mi je blizu, iako s njom nisam razgovarala mjesec dana, ne želim joj reći zašto sam otišla od Tonyja niti želim da joj punim glavu svojim problemima. Svakog dana u novi dan ulazim suznih očiju.

Kada sam izlazila iz portuna na pragu je sjedila Abi.

„Abi što ti radiš tu?"

„Čekam da ti izađeš kako bi razgovarale s obzirom da me izbjegavaš"

„Abi ja..."

„Želim da mi sve ispričaš, ne krivim te, znam da sigurno postoji valjan razlog."

„Hoću obećajem, ali prije idemo zajedno pogledati jedan stan."

„Stan?"

„Da selim se od svojih, znat' ćeš uskoro i zašto."

I tako smo laganom šetnom kroz, danas čak i sunčan London, što je jako čudno za ovo vrijeme, iako već idući tjedan zovu zahlađenje.

Ispričala sam joj sve što se dogodilo proteklih par tjedana. Naravno i ispričala sam joj se zbog trenutaka kad sam ju izbjegavala jer ona to nije zaslužila. Uvijek je za mene bila moja najbolja prijateljica.

„Ali još mi uvijek nije jasno zašto si otišla od Tonyja."

„Jednostavno, nisam spremna Abi da me još netko povrijedi. Ne mogu i ne želim, a nikad ne znaš kako ću ja reagirati, što ako se pojavi neka treća osoba i ja odem od njega kao što sam zbog njega otišla od Thea. Ne želim ga povrijediti jednako koliko ni sebe."

„Znam, ali on te voli."

„Gle, vlastiti roditelji me ne vole dovoljno, ja sam samo dijete nastalo iz puke slučajnosti."

„Nije istina, oni su se voljeli, nekoć."

„Nisu baš, mislim jesu ali su od samog početka znali da to nije ono što žele."

„Pa, svatko od nas zaslužuje biti voljen, kvragu, rođeni smo da budemo voljeni."

„Kaže mi djevojka koja ima dvadeset godina i nije imala ni jednog dečka."

„Moje će vrijeme doći, a tvoje je izgleda već došlo, iskoristi ono što ti život pruža."

„Ne znam, nisam spremna za to, što ako on odluči otići, ja... stvarno ne znam."

„Ne želim ti nametati svoje odluke, to je tvoj život i ti znaš najbolje što ćeš s njim, samo mi reci jednu stvar, voliš li ga."

„Ja... uff, jesam volim ga još od kad sam bila dijete ne mogu to poreći."