Obitelj Evans # 1 ✅

16. TONY

Stojim u hodniku i razgovaram s Miom, bivšom djevojkom mog prijatelja. Nisu zajedno već godinu dana. Na prvu sam pomislio da je tu kako bi pronašla način da se vrati Mikeu ali ne, ona je tu kako bi zavela mene. Pokušavam je već pola sata izbaciti iz sobe, ali ona konstantno pronalazi način kako da ostane u sobi.

„Tony, hvala ti na ovom ugodnom razgovoru, na stolu sam ti ostavila karticu s mojim brojem ako odlučiš porazgovarati sa mnom." Smiješila mi se.

„Mislim da se to neće dogoditi Mia, a sad je stvarno vrijeme da odeš."

Nakon tih riječi ona me zagrlila, a ja nisam mogao reagirati drugačije nego joj uzvratiti zagrljaj. Ali izgleda njoj to nije bilo dovoljno, kada se odmakla od mene spustila je svoje usne na moje. Ja sam se zatresao i odmah ju odgurnuo. To nije ono što želi. Volim Hannu, za Boga miloga. Zašto sam joj uopće dopustio da razgovara sa mnom.

„Mia trebala bi ići ovo što radiš je pogrešno, ja imam djevojku koja me čeka u Londonu." Pokušao sam zvučati što bjesnije.

„Pa kakve veze ima ta djevojka, kad očito nije tu. Daj Tony nisi bio zauzet godinama i odjednom se vratiš s praznika i kao imaš djevojku. Dobro si joj zapamtio ime i prezime u tri tjedna praznika što ste se mogli upoznati."

„Uopće nemaš pojma o čemu govoriš, moje srce pripada toj djevojci oduvijek. Možda neko vrijeme nismo bili zajedno zbog nekih nesuglasica, ali volim ju cijeli svoj život i ne želim svoju budućnost provesti ni sa kim osim s njom. A sad bi te ponovo zamolio da odeš, imam važnijeg posla."

Zaobišao sam je i uputio se prema izlazu iz doma. I na skalama sam susreo na Logana.

„Hej stari, je li te pronašla ona prekrasna brineta, pitala me je gdje je tvoja soba i ja sam ju dopratio do kata i rekao joj gdje će skrenuti."

„Brineta? Misliš plavuša, bivša cura od Mikea?"

„Ne, ne mislim na Miu, neka mala je došla, kaže da ti nosi neki papir od tvoje mlađe sestre. Kako je ono rekla da se zove Ani, tako nešto nisam obraćao pažnju."

„Misliš Abigal?"

„Da, tako je, bila je cijela rumena i tražila je tebe, rekla je da je došla iz Londona, da joj je bilo usput svratiti do tebe, a u rukama je nosila neku kovertu."

Ne može biti nitko drugi nego Hanna. Što je ona radila ovdje.

„Jesi li siguran da je bila brineta, do mene u sobi nije bilo nikog, čak ni na hodniku, proveo sam tamo posljednjih deset minuta."

„Ne znam stari, ali ja sam ju uputio ovdje. Tko god da je ona, vraški je zgodna."

„Čekaj, misliš li na ovu djevojku?"

Pružio sam mu Hanninu i moju sliku koju smo slikali kad smo jedno popodne iskoristili za šetnju Hyde parkom dok sam bio u Londonu.

„Da to je ona."

„Nemoguće, to je moja djevojka s kojom sam u svađi, mislim ona ne razgovara sa mnom, nije ni bitno zapravo. Jesi li siguran da si joj pokazao pravi put?"

„Daj, nisam kreten, znam što sam joj rekao, ne znam gdje je mogla nestati."

Nije valjda da je došla u trenutku kad me je Mia poljubila. Ali to je nemoguće, pogled mi je bio usmjeren na hodnik, vidio bi ju da se uputila put moje sobe.

„Logan, puno ti hvala svakako. Idem saznati što se dogodilo."

Pokrenuo sam Abin broj, ako netko zna što je Hanna radila ovdje to je ona.

„Halo Tony?"

„Hej Abi, znaš li gdje je Hanna?"

„Ne nisam se čula s njom danas, je li se nešto dogodilo?"

„Ne znam iskreno, jedan mi je momak s faksa rekao da je bila ovdje i da me tražila, ali ja ju nisam vidio niti je bila do moje sobe. Ne vjerujem da bi prešla toliki put autobusom i da bi odustala kad bi došla u hodnik pred moju sobu. Logan kaže da joj je pokazao put sve što je trebala je proći sedamdeset metara da dođe do moje sobe."

„Ne znam, nekidan smo razgovarale kao što sam ti i rekla da ću učiniti i kada sam joj napunila glavu nekim glupostima priznala mi je u oči da te voli. Ona je u velikim sranjima u svojoj glavi što se tiče majčinog povratka. Sve mi je ispričala, ali za to ću morati imati sate vremena kako bi ti ispričala."

„Stvarno ne znam što se događa, on je pogledao sliku i rekao da je to bila ona. Abi ja ne znam više kako da funkcioniram, a tek najranije za dva tjedna mogu biti tu."

„Pokušat ću razgovarati s njom i saznati što se dogodilo. Ako je tu bila nedavno nije mogla još stići u London."

„Hvala ti zaista, znam da sam te samo tako utlačio zbog nje, ali volim je stvarno i ne mogu zamisliti svoj život bez nje i učinit ću sve da ispravim stvari"

„Nema na čemu, brat si mi, moram ti pomoći, ali mislim da ovaj put ti nisi kriv, mislim da je sve to u njenoj glavi i da joj je trenutno potrebno malo prostora, ali shvatit će koliko joj znači tvoja ljubav."

„Nadam se, javi mi kad se čuješ s njom."

Nisam više bio spreman na ništa što dolazi. Učiti jedva da sam bio u stanju. Ovo mi je predzadnja godina i moram uprijeti kako bi završio s faksom i odradio specijalizaciju. Još uvijek razmišljam želim li biti ginekolog ili pak plastični kirurg. Moram se uozbiljiti po tom pitanju i odraditi ove ispite i onda imam dovoljno vremena da do šestog mjeseca vidim u čemu je problem s Hannom.

Otišao sam u teretanu u sklopu doma kako bi malo ispuhao frustraciju. A kroz glavu su mi se samo vrtjele scene s Hannom i njene riječi koje mi je govorila dok sam bio u Londonu, a sada živi skroz neki drugi život. Mogu ju razumjeti jer nije lako imati obitelj kakvu je ona imala. Zahvalan sam Bogu što imam tako dobre sestre i roditelje koji bi za svoju djecu skinuli zvijezde s neba.

Kad sam se vratio iz teretane vidio sam dva propuštena poziva od Abi. Mora da je nešto saznala.

„Abi zvala si, imaš li novosti?"

„Zvala sam ju par puta i nije se javila, na kraju mi je poslala poruku u kojoj mi je rekla da je danas malo razmišljala o našem razgovoru i da je shvatila da je pogriješila, da je trenutno u PMSu i da je jako loše volje, a ima bit da je uhvatila neku virozu pa mi je rekla da se ne možemo vidjeti par dana, iako joj ja ne vjerujem. Da želi svoj život početi ispočetka i da svoju budućnost ne vidi s tobom. Ispričavala mi se i rekla je ako bi joj naše prijateljstvo stvaralo problem u tom postupku prilagođavanja u neko novo poglavlje da ona neće moći nastaviti dalje biti dobra sa mnom. Pokušala sam ju nazvati nakon te poruke ali i dalje se nije željela javiti. Uopće ne znam što misli i zašto sve ovo radi. Nekidan je bila tako nadobudna o oporavku vaše veze da sam očekivala kako će ići kupiti prsten kako bi ona tebe zaprosila."

„Tek mi sad nije jasno što se događa. Pokušaj se držati neko vrijeme te njene ideje, daj joj malo vremena, a ja kad dođem otići ću do nje i pokušati s njom razgovarati. Ja stižem za dva do tri tjedna ne znam kad ću uspjeti."

„Uredu, nemoj se previše uzrujavati. Ljubav pobjeđuje sve, ne zaboravi to."

Evo jedan malo kraći nastavak, već sam pomalo pri kraju priče, nadam se da će vam se svidjeti završetak, a zatim prelazim na novu priču koja će pratiti ljubavni život Kayleigh Evans :) .

Uživajte!