Slaba tačka

3

Budim se u svom krevetu. Protegnem se pa zbacim prekrivač sa sebe. Krenem ka kupatilu da se sredim. Umijem se hladnom vodom i pogledam u ogledalu.

- O. Moj. Bože – ugasim vodu i shvatim da imam problem. Ja sam kod kuće, u svom novom stanu, u kupatilu. Sinoć sam bila u skladištu. Sinoć su pokušali da me ubiju. Sinoć su ti isti tipovi ubijeni.

- Sranje – istrčim iz kupatila i krenem da tražim svoju odeću.

Kako sam dospela u svoj stan?

Ko me je je presvukao?

Lucifer. Gde je on?

Hiljadu pitanje mi se roji u glavi dok tražim svoj telefon, pronađem njegov broj i nazovem ga. Broj je bio isključen.

Obučem se na brzinu, zgrabim ključeve i istrčim iz stana.

Ludim, šizim i pizdim dok se vozim ka skladištu. Nešto se dopgodilo, milion pitanja se roji u mojoj glavi i mešaju se sa panikom. Kad sam ugledala da ruše zgradu u kojoj je bilo skladište ostala sam zabezeknuta.

Izađem iz automobila i krenem ka starijem tipu koji mi izgleda kao glavni.

- Izvinite? – obratim mu se.

- Gospođice ovde nije bezbedno.

- Zašto rušite zgradu?

- Vlasnik je odlučio da sagradi novu zgradu.

- Ali možda ima nekoga unutra – tamo su leševi.

- Ne brinite proverili smo zgradu.

- Ali ovde... dolaze lutalice – lupim jer ne mogu da spomenem ubistva.

- Zgrada je proverena, unutra nije bilo nikog, molim Vas sklonite se.

Tip nije imao strpljenja za mene zato udahnem duboko i vratim se nazad. Izvadim ponovo telefon i nazovem Licifera ali i dalje ništa.

Gledam kako ruše zgradu i osećam kao da se ruše moje godine. Mojih pet godina je upravo srušeno.

. . .

Prošle su dve nedelje od kad sam poslednji put videla Lucifera. Njega i dalje nema a moje prijateljice misle da je zauvek nestao, a što je najgore počinjem da verujem da su u pravu. Nema skladišta, nema onih tela, njegov broj telefona nije u funkciji a ja čak nemam ni jednu jedinu uspomenu na njega, ne znam ni njegovo prezime.

- Hej – Eva mi pruža kafu.

- Hvala.

- Ludice utučena si već neko vreme, mislim da treba da pustiš to.

- Zašto nisam mrtva? – ispalim.

- Molim?

- Hteli su da me ubiju, pištolj je bio uperen u moje lice a Lucifer je jedini znao da ću tamo biti sama. On me je doveo kući nema ko drugi – i dalje razmišljam o tome svakog dana. - Mora da je on ubio one ljude.

- Alegra nije te kontaktirao dve nedelje, nestao je.

- Da ali pet godine, bilo je to pet predivnih godina bez ijedne svađe. Imam pravo da znam šta se dogodilo.

- Alegra! – čujem Lindu.

- U trpezariji smo! – vuknula je Eva.

- Linda traže te.

- Molim? – podignem glavu i ugledam dvojicu muškaraca u odelima i sa značkama.

- Alegra Marks?