Slaba tačka

15

Sedim na krevet i prosto ga stežem rukama. Podignem glavu pa je spustim. Udahnem pa izdahnem. Razmišljam ali znam da nema svrhe. Zar će moj život biti ovakav? Živeću ovde i čekaću da on dođe? Moram priznati da budućnost ovako zamišljala nisam, ali Lucifer nije muškarac kojeg ostavljaš, pokušala sam i evo me ponovo ovde, razlika je u tome što ga se ranije nisam toliko plašila kao sad. Digao je zgradu u vazduh!

Cimnem se na zvuk otvaranja vrata, a onda progutam knedlu. Lucifer se namrštio ali nije prokomentarisao ništa. Krenuo je ka meni a ja sam jednostavno ustala, zaobiđem krevet i počešam se za vrat.

- Idem ja prva pod tuš - izmislim i uđem u kupatilo, zaključam vrata i spustim se na pod.

Diši Alegra, samo diši.

Moje tuširanje je trajalo i trajalo, kada mi se koža smežurala od vode rešila sam da izađem iz kupatila. Lucifera nije bilo na vidiku tako da na brzinu obučem pidžame. On voli skup donji veš na meni, voli da ga uništava, voli kada sam u krevetu vamp žena ali ne osećam se tako i nadam se da će me ova plišana pidžama zaštititi.

Moje misli prekida njegov ulazak u spavaću sobu. Odmerio je moju neadekvatnu odeću, on ne voli pidžame, ali umesto da mi to kaže samo se zagonetno podsmehnuo.

- Skidaj se – naređuje mi.

- Neću.

- Skidaj se ili ću te ja skinuti – ponavlja a ja u inat prekrstim ruke na grudima.

- Neću da spavam sa tobom. Ne želim da me diraš, ne želim da mi... Ha! – ciknem jer me u sekundi hvata oko struka.

- Želim da te diram... – govori mi pored uva.

- Želim da te ljubim... – podiže palac i miluje mi vrat.

- Želim da te osetim... - osećam kako šalje topao vazduh na moja osetljiva mesta.

- Moram da te imam i uprkos tvom negodovanju ti ne možeš da mi kažeš ne – hvata me za glavu i grubo me ljubi.

O i te kako mogu da mu kažem ne i reći ću mu ne, ali ne noćas.

Moje pidžame lete kroz vazduh a i moja pamet sa njima. On me je naučio da vodim ljubav, naučio me je kako da ga zadovoljim, pokazao mi je kako želim da budem zadovoljena, on me je oblikovao prema sebi, prilagodio me svom režimu i učionio da ja režim bude i moj.

On zna sva moja osetljiva mesta.

On zna koliko da me pritisne.

On zna kad prestane.

On zna kad da me gurne.

On zna tačno koliko ću da padam.

On me poznaje kao niko drugi jer me je on stvorio.

...

Na zvuk mog alarma ustajem kao da se spremam za bežanje a onda se setim da sam ovde bezbedna. Spremim se na brzinu za posao i izađem iz spavaće sobe.

On je još uvek ovde.

Doručak, novine, lap top kafa.

- Gladna? – pita me.

- Ne. Žurim na posao – ne želim njegovo društvo.

- Beli mercerdesov džip je tvoj, ključevi su pored ulaznih vrata – podiže šoljicu sa kafom, čak ni ne gleda u mene. Odjednom me obuzima bes i ne znam zašto ali došla sam do njega, prosula njegovu kafu preko lap topa i novina i samo se okrenula, nisam želela da vidim njegovu reakciju, dograbim ključeve i izađem iz stana.