Slaba tačka

9

- Dragi Gospode i svi oko njega.

Lucifer je pritisnuo dugme koje je bilo sakriveno iza knjige i čitav zid se pomerio a onda sam ugledala osvetljenu prostoriju veličine sobe u kojoj se nalazi sigurno pedeset komada oružja – pištolji, puške, čudne puške, noževi, oružje koje ne prepoznajem, ali bombe prepoznajem. Sa leve strane bio je keš. Uzmem novac i shvatim da ima po nekoliko svežnja različitih valuta novčanica – evri, dolari, pezosi, jeni, lire, rublje, funte, franci...

- To je keš za nepredvidive situacije – objasnio je.

- Hm.

Pored keša su različite kartice, ima ih dvadesetak a pored njih su pasoši. Krenem da ih otvaram i naravno na svima je njegova slika a drugačije ime i prezime, to i nije toliko čudno koliko je čudna moja slika.

- Ovo sam ja! – ciknem.

Imam... jedan, dva, tri, četiri, pet, šest lažnih pasoša.

- Odakle ti ovo? Ovo je lažno.

- Prolazi kao pravo. To je za ne daj Bože.

- Za ne daj Bože?

- Ukoliko moramo na brzinu da napustimo zemlju.

- Mi? - okrenem se ka njemu.

- Da, vodim te sa sobom – dodirnuo mi je nos.

- Neću da idem nikud sa tobom.

- To je samo u slučaju nužde, ne brini.

- Kakve tačno nužde?

- Pa gledala si filmove.

- O Bože – okrenem se i izađem iz ove prostorije.

Znala sam da mi se ovo neće dopasti, znala sam.

- Jesi li dobro? – pita me Lucifer nakon što je zatvorio tajnu prostoriju.

- Šta misliš? – okrenem se besno ka njemu.

- Imaš tonu oružja u stanu! I keš. I kartice. I lažne pasoše.

- Pa... khm, to je oduvek bilo tu.

- Kako oduvek?

- Od kad sam te prvi put doveo ovde, samo sam pasoše za tebe naknadno nabavio.

- I ja to nisam znala? – nisam znala?

- Sada znaš.

- Što je mnogo, mnogo je. Moram da idem kući – krenem prema spavaćoj sobi mršteći se. Gde mi je dođavola odeća?

Psujem u sebi, negodujem, mrštim se, ma očigledno je da sam nezadovoljna.

- Jesi li dobro?

- Prestani to da me pitaš! – okrenem se ka Luciferu.

- Dobro sam, samo sam ljuta što nisi stolar! – lupim.

Nasmešio mi se i okrenula sam se.

- Zašto ne prespavaš ovde? – prišao mi je s'leđa i zagrlio me.

- Rekla sam cimerkama da ću se vratiti kući, ne želiš da nazovu policiju.

Okreće me ka sebi.

- Zašto? - e sad je ljut.

- Rekla sam im istinu.

- Alegra...

- Šta? Moram sa nekim da razgovaram. Odakle znam, možda ti padne na pamet da i mene likvidiraš?

- To misliš?