Slaba tačka

6

- I šta sad da obučem? – mrštim se ostacima moje odeće.

- Imaš garderobu u spavaćoj sobi, prva vrata levo – odgovara mi Lucifer dok ustaje.

- Ima spavaću sobu a seksamo se na podu – promrmljam sebi u bradu i krenem ka spavaćoj sobi.

- Gladna? – čujem kako viče.

- Ne! – neću da jedem sa njim. Želim što pre da se izgubim odavde. Otvorim ogroman garderober i pronađem odeću sa etiketama, otvorim drugi i tu je ženska odeća, i naravno moja veličina. Čučnem i pogledam cipele, patike, papuče, sandale, sve isti broj i sve moj. Pomerim se levo i otvorim sve fioke.

- Majko mila! – najfiniji seksi veš u svim mogućim bojama i naravno sa etiketama i gle čuda moja veličina. Ma šta se ovde događa?

Odaberem ono što je najmanje seksi i obučem se na brzinu a zatim se vratim natrag.

Potražim Lucifera i pronađem ga za lap topom.

- Pozovi mi taksi, želim da idem kući.

- Imaš džip u garaži, tvoj je metalik boje, ključevi su ti pored ulaznih vrata – govori mi i ne pomera glavu sa lap topa. To me iznervira.

Poklopim lap top i namrštim se.

- Ne treba mi tvoj džip, niti tvoja garderoba, želim da mi pozoveš taksi. I da, ne želim više da te vidim u suprotnom prijaviću te policiji.

Ispružio je duge noge koje je lagano prekrstio i sklopio ruke na grudima.

- Slobodno.

- Molim?

- Nikad ti neću govoriti kako da živiš niti šta da radiš sve dok ti je jasno da si moja.

- Ostavljam te. Razumeš šta to znači zar ne?

- Alegra nećeš me ostaviti, malo si ljuta i verovatno treba da svariš neke stvari ali u suštini nas dvoje imamo savršenu vezu i ti to odlično znaš.

- Ne možeš znati hoći li ili neću da te ostavim – i zašto je tako miran?

- Mogu iz jednog prostog razloga, jer ne mislim to da dopustim.

- I šta sad? Zaključaćeš me ovde? Ili ćeš mi pretiti da ćeš i mene ubiti? – to bi već bila druga priča.

- Ne budu smešna, možeš da odeš i da dođeš kad god poželiš, ovo je tvoj stan, pokazao sam ti kako možeš da uđeš.

- Mogu da odem? – zašto li mu ne verujem.

- Da.

- U redu – okrenem se ne znajući šta da mislim o ovome ali sigurno ne mislim da se vratim ovde.

- Pre nego što odeš...

Znala sam da ima nešto. Okrenem se ka njemu.

- Šta?

- Ključevi Alegra i uzmi auto ne želim da zoveš taksi – rekao je oštrije.

- U redu! – brecnem se i izađem iz njegovog stana.

. . .

Ozbiljno razmišljm da napustim državu. Dok vozim džip koji je moj a nije moj shvatam da sam u ozbiljno problemu. Kidnapovali su me, pokušali su da me ubiju i u vezi sam sa ubicom a što je najgore to mi uopšte ne smeta.

- O moj Bože ja sam luda.

Ne, završila sam sa njim jer ko zna možda i mene jednog dana kokne.