Slaba tačka

4

Imamo odličan separe, pijemo kvalitetno vino, obučene smo seksi i slavimo Evin rođendan. Puno zgodnih tipova je na vidiku ali ne toliko zgodnih da odem sa nekim u krevet bez reči. Nema te magije, tog uzbuđenja, nema... Lucifera.

- ... a ovo je Alegra!

Začujem svoje ime i skontam da me Eva upoznaje sa nekim tipom.

- Ćao – pružim mu ruku.

- Ćao, izgledaš prelepo.

- Hvala.

Osmotrim tipa i skontam da mi se dopada. Visok, taman ten, crna kosa, široka ramena, oči malo drugačije... Sranje. Dopada mi se jer liči na Lucifera.

- Dakle ti si jedna od Evinih cimerki – zaključio je. Sranje koje mu beše ime?

- Tako je. Odakle se znate?

- Sa posla, snimali smo zajedno reklamu za Dior.

- Pričala mi je o tome – Evan se zove, tako je.

Evan mi uputi širok osmeh. Bokte, nije ni čudo što je model.

Piće samo stiže za naš sto, društvo je veselo igra se, peva, prosto Evin rođendan.

I trebalo bi da se opustim, da uživam i budem polaskana pažnjom ovog seksi muškarca ali sve me nešto koči. Ne mogu do kraja ispiti čašu, proganja me neki osećaj i usuđujem se da ga opšem poznatim. Da, kao da je on ovde. Ali kako znam da nije ovde pripišem sve alkoholu i nabacim osmeh na lice.

. . .

Nisam pijana a nisam ni trezna. Umijem se hladnom vodom i osvežim vrat. Udahnem duboko i podignem glavu a tada ugledam muški odraz u ogledalu.

- Ovo je ženski toalet – naglasim i okrenem se ljuto.

- Znam – izvukao je pištolj i uperio ga u mene.

Sranje, ne ponovo.

- Idemo – hvata me za mišicu i lepi pištolj za moj stomak, zatim se okreće i pištolj završava na mojim leđima.

- A sad lepo i polako, idemo malo da popričamo.

- Ne poznajem te.

- Upoznaćemo se i nemoj da si zucnula inače ću ispaliti metak u tebe. Jasno?

- Jasno – potvrdim i osećam kako me izbija hladan znoj. Ubiće me. Hoće li? I šta ću mu ja?

Dok hodam kroz prepun klub razmišljam kako da pobegnem ali to je praktično nemoguće jer se tip zalepio za mene a cev pištolja se ne pomera. Kako se bližimo izlazu panika me sve više hvata i znam da čim izađem napolje nemam nikakvih šansi za beg.

- Mrdaj – gura me jer je očigledno shvatio da se saplićem o sopstvene noge.

Hladan vazduh ispred kluba me ošine i stresem se.

- Hodaj – gura me da ubrzam i udaljavamo se od kluba. Čim sam kročila u mračnu uličicu znala sam da ću završiti u nekom kontejneru.

- Zovi ga – naređuje mi i okrećem se.

- Koga?

- Lucifera! Zovi ga! – prodrao se.

- Ne mogu, nemam telefon, osim toga broj koji mi je dao nije više u funkciji – želi Lucifera?

- Lažeš! – podiže nervozno pištolj.

- Ne lažem, kunem se.

- To ćemo još videti – prišao mi je i udario me drškom pištolja. Sećam se samo da je pakleno bolelo.

. . .

- Auč – hvatam se za čelo i osećam nešto mokro pod prstima. Otvorim oči polako i uspravim se. Krv.

- Samo polako - neko mi govori i pogledam u pravcu glasa. Stariji čovek sede kose sedeo je iza ogromnog stola. Oko njega su trojica mučkaraca u crnim odelima i tip koji me je oteo, ja sam sedela na podu.

- Izvinjavam se zbog udarca, Rej je preterao – kaže gotovo pa ljubazno.

- Zašto sam ja ovde? – oprezno ustanem i naslonim se na zid iza sebe. Koliko dugo sam bila u nesvesti? Isuse glava me ubija.

- Iskreno teško je doći do Lucifera – tip mirno odgovara na moje pitanje.

- Ne znam gde je on! Nisam ga videla dva meseca.

- Gospođice Marks, Vi ste slaba tačka.

- Ja sam šta?

- Slabost, ono što nijedan profesionalac ne sme dopustiti sebi u ovom poslu.

- Kakvom poslu? O čemu se ovde radi? – stvarno ne znam ništa.

- Smirite se gospođice Marks.

- Ovde je – govori neki tip koji ulazi na vrata.

Ovde? Ko? Lucifer? Ponadam se da je on.

Osećam kako mi se dlačice na vratu uspravljuju a stomak mi se veže u čvor, sve poznati znaci reagovanja mog tela na njega. I onda sam ga ugledala. Obučen u crno od glave do pete, mračan i opasan. Mirno se okrenuo i bez reči me pronašao. Zarobio je sva moja čula u trenutku a onda je očima prošarao mojim telom. Stegnuo je vilicu, prepoznala sam ljutnju a onda je promenio izraz lica, izgledao je normalno. Verujem da je to poruka za mene, normalno kao biće sve u redu. U tom trenutku sve oko mene postaje nebitno jer se osećam zaštićeno. Samo njegovo prisustvo me štiti.

- Dobro došao Lucifere – tip za stolom progovara i Lucifer se okreće ka njemu. Menja mu se stav, menja se njegov pogled, menja se on. Bez zadrške kreće ka stolu i tip koji je do sada sedeo ustaje.

- Gospođica Marks je dobro – stariji tip je pogledao u mene.

- Ko je udario? – Lucifer napokon progovara.

Svi su ćutali ali su razmenili brzinske poglede koje je Lucifer očigledno uhvatio. Mislim da je poput munje izvukao pištolj i ispalio tri metka u tipa koji me udario pištoljem.

Ja se cimnem, tipovi oko mene vade pištolje a Lucifer mirno vraća svoj pištolj na mesto. Ubio ga je. Hladnokrvno je ubio tipa. Srce mi kuca čini mi se brzinom svetlosti dok mi mozak jako sporo obrađuje informacije.

- Sledeći koji je dotakne neće umreti ovako brzo – Lucifer kaže jasno a tip za stolom mirno klima glavom.

- Da pređemo na posao? – pita ga onaj glavni.

Lucifer je spustio dlanove na onaj drveni sto a kako je bio viši od starca sada su bili u istoj ravni.

- Imam za tebe samo jednu reč. Beži – kaže opasno tiho ali dovoljno da svi čuju.

- Molim? – starac je prebledeo.

- Privukao si moju pažnju, čestitam, ali uskoro ćeš saznati kako to izgleda kada se potpuno posvetim nekome – uspravio se i okrenuo ka meni.

- Idemo – pružio mi je ruku i skoro pa se nasmešio.

Prihvatim njegovu ruku i na vratima se mimoiđemo sa dvojicom muškaraca.

U sledećem trenutku čujem četiri hica i zastanem.

- Jesu li ih ubili? – pitam ga.

- Da.

- O Bože... ali zašto?

- Zato što su se usudili da dirnu tebe – dodirnuo mi je nos i nastavio da hoda. Hodam pored njega dok me on drži za ruku i pitam se sa kim sam to ja spavala proteklih pet godina.