Slaba tačka

13

Volela bih da je moj život jednostavniji. Osećam se kao da sam sama na čitavom svetu. Moje najbolje prijateljice su mrtve, moji roditelji hodaju oko mene oprezno a moj dečko... Pa, ne znam gde je on. Nikad nisam ni znala. Znala sam da ovo među nama neće uspeti od trenutka kada sam saznala čime se bavi ali mi, žene, zavaravamo sebe tako dobro. Najgore od svega je to što mu verujem kada mi kaže da će sve biti u redu, znam da ne može biti u redu ali mu verujem. Kao što rekoh, lažemo sebe odlično.

Volim Lucifera i nikad ga ne bih izdala a i kad bih želela ja to ne bih mogla jer ne znam ništa o njegovom poslu, niti želim da znam. Druga stvar u kojoj smo mi žene stvarno dobre je žmurenje na jedno oko. Pravimo se da ne primećujemo neke stvari oko nas i to nije zbog toga što smo glupe već zato što zavaravamo sebe i ćutimo iz pristojnosti. Lažemo da će biti bolje.

Lucifer je dobar prema meni, čuva me kao kap vode na dlanu, voli me, želi... ali ne kada je meni to potrebno već kada je on tu, kad nije - nikom ništa. Donela sam odluku za moje dobro, za njegovo dobro, za dobro svih nas.

. . .

Dala sam otkaz na poslu, objašnjavala tri dana roditeljima zašto moram da se odselim na neko vreme, napisala sam pismo Luciferu i pakovala se ceo dan ali uspela sam. Nakon puno prepreka pobegla sam. Preselila sam se u Detroit, pronašla novi stan i dobila posao. Novi život. Nova nada.

Kako su dani prolazili ja sam se polako privikavala na svoj novi život, nedostajale su mi moje prijateljice, dečko koga sam ostavila i roditelji, ali kad se sve nakupi u čoveku njemu je potreban predah. Promena mi prija - upoznajem ljude, radim, izlazim a vreme neumorno prolazi.

Nakon navršenih šest meseci osećala sam se bolje, policija me nije uznemiravala, od Lucifera ni traga ni glasa a roditelji me posećuju. Upoznala sam puno ljudi, divnih ljudi ali niko mi se nije intimno približio, pretpostavljam da još uvek nisam prebolela Lucifera ali ako ću biti iskrena ne usuđujem se da se petljam sa drugim muškarcima, ipak je Lucifer profesionalni ubica.

- Izvoli.

Podignem glavu i nasmešim se mojoj kolegenici Elen. Uvek mi donosi kafu.

- Hvala ti draga već me stiže umor – istražujem za članak koji pišem već neko vreme.

- Puno radiš, treba da usporiš.

- Hoću kad završim ovo.

- Šta kažeš da izađemo večeras?

- Slažem se ako ti biraš mesto, ja sam nova – podsetim je.

- Prošlo je šest meseci, nisi više nova u gradu.

- Ha, ha. Može, u koliko sati?

- Devet, pokupiću te.

- Može - nasmešim joj se pa se vratim poslu.

. . .

Veza sa Luciferom me je naučila jednoj veoma bitnoj stvari – žena mora da se zaštiti. Iz sigurnosnih razloga ugradila sam alarm, stavila dodatne brave, zatvaram prozore noću... Ne znam od koga se tačno krijem je li to FBI, Lucifer ili ljudi zbog kojih sam njegova slaba tačka ali ovaj beg je ujedno i moj mir.

Neočekivano, ali uživam sa novim prijateljima, smejem se i opuštena sam.

- Ono je Ejdan – Elen mi šapuće.

Okrenem glavu i shvatim ko je Ejdan. To je tip koji je došao sa Markom, našim kolegom. Privlačan tip smeđe kose i lepog osmeha. Slučajno mu se nasmešim jer zurimo jedno u drugo.

- Radi za konkurenciju ali je Markov jako dobar prijatelj. I sam je, nema devojku – Elen mi šapuće.

- Ti si puna informacija.