Princ tame -ZAVRŠENA-

Peto poglavlje

Već je bilo skoro pola jedanaest kad je izašao iz zgrade moskovskog aerodroma. Osmehnuo se. Svaki put kada bi došao u Moskvu, imao bi osećaj da se vraća kući. Zaustavio je taksi, dao vozaču adresu i zaqgledao se kroz prozor. Voleo je Moskvu, za njega je bila jedini grad koji je izistinski voleo, iako je u međuvremenu zavoleo i Beograd. Gledao je u čarobne prizore Moskve i skoro u svakom uglu je mogao da vidi deo svog odrastanja. Njegovi roditelji su, nakon što su se vratili, dali sve od sebe da mu nadoknade svo propušteno, pa su ga tako upoznali ne samo sa celom Moskovom, već su proputovali i skoro celu Rusiju. Na samom ulazu u zgradu je sreo Mrguda. "Vuče, otkud ti?", nasmejano je upitao i povukao ga u zagrljaj, pa ga potapšao po leđima. 

Uzvratio mu je. "Želeo sam da iznenadim ćaleta i kevu. Kući su?"

"Mislim da jesu, od juče je ljuta kao ris.", progunđao je.

"Na ćaleta?", zapanjeno je upitao.

Mrgud je mučenički odmahnuo glavom. "Na sve ostale, a podjednako je kriv, koliko i mi."

Vuk se nasmejao. "Šta se desilo?"

"Htela je da prisustvuje poslednjoj pošiljci, kao i uvek, ali je imala stomačni virus, pa smo je slagali da ćemo odložiti, kako ne bi išla bolesna."

Vuka je stomak boleo od smeha. "Oprostiće vam, u to ni ne sumnjam.", rekao je cerekajući se.

Mrgud je prevrnuo očima. "Samo je do tad treba istrpeti."

"Ne brini, odljutiću je ja.", prijateljski je rekao. "Idem gore.", promrmljao je, pozdravio se sa Mrgudom i krenuo ka stanu svojih roditelja. Pozvonio je na vrata i začuo svoju sestru kako doziva majku, da bi joj rekla da će ona otvoriti vrata, a odmah zatim se pojavila i Dragana na vratima. 

Vrisnula je kad ga je ugledala, podigao je u naručje i jako je zagrlio. "Bato!", ciknula je.

"Dragana, zašto vrištiš, pobogu više?", začuo je majku kako gunđa, a onda se i ona pojavila na vratima. "O, vidi ko se to najzad udostojio da poseti sestru i roditelje.", progunđala je, ali mu je ipak prišla i jako ga zagrlila. "Gde je ta devojka?", radoznalo je upitala kad nije videla nikoga sa njim.

"O tome ćemo kasnije, poželeo sam vas, želim da vidim i ćaleta."

Magdalena se nasmejala. "Otišao je da kupi doručak i naruči ručak, danas nam je godišnjica, a i u poslednje vreme sam bila malo prehlađena, pa se svi ponašaju kao da sam na samrti.", progunđala je i stavila kafu da se kuva. 

"Malo prehlađena?", upitao je i izvio obrvu.

"Ako mi daš jednu cigaretu, rećiću ti. Tvoj otac ih je sakrio od mene, dok se ne oporavim."

Vuk je prevrnuo očima i pružio joj cigaretu, pa se nasmejao kad je povukla dim i blaženo uzdahnula. "Tati ni reč, jasno?", strogo je upitao Dragu.

Klimnula je glavom. "Neću, hvala ti, zadnja dva dana je nepodnošljiva.", progunđala je.

Vuk se nasmejao, povukao Draganu u zagrljaj i poljubio je u teme. "To je mama kad je zatvorena u kući, takva je ista bila kad je tebe rodila. Sad da čujem, šta ti je?"

Prevrnula je očima. "Ništa, sine, svi su mi nalazi dobri, imam stomačni virus, samo nisu navikli da mi nije dobro, a tvoj tata mnogo paniči, kao i uvek.", progunđala je.

"Sigurno?"

Uzdahnula je, ustala i donela mu nalaze. "Uveri se sam.", promrmljala je.

Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Neka te maze malo, kevo, ionako ti sve njih maziš."

Podigla je ruke. "Neka ti bude, samo neka mi vrate cigarete.", progunđala je.

Zasmejao se i dobacio joj paklicu. "Sakrij dok ti se tata ne smiluje."