Princ tame -ZAVRŠENA-

Dvadeset šesto poglavlje

"Dugo si se zadržala.", Boban je rekao kad je Vanesa ušla u kuću i poljubila ga.

Uzdahnula je, pa sela preko puta njega i pogledala ga. "Nisam bila sa Jelenom, Bobane, bila sam kod Elene."

Namrštio se. "Kod Elene?"

"Da, otišla sam da upoznam tog Vuka. Želela sam da znam sa kim nam dete živi, jebote!", dreknula je kad je ljutito pogledao.

"Kakav može da bude? Bahat, arogantan, grub, nepismen..."

"Zapravo, vrlo je učtiv, prema Eleni je brižan i pažljiv i ostalo mu je još par ispita do kraja fakulteta.", promrmljala je.

Boban je prevrnuo očima. "Ti si poludela, Vanesa. Nisi trebala da ideš tamo, samo si joj dala vetar u leđa da nastavi sa tom ludosti!", zarežao je.

"Ti ako ne želiš da je viđaš, ja te neću terati, ali ja neću dozvoliti da izgubim ćerku, samo zato što ti smatraš da on nije za nju. Punoletna je, ozbiljna i dovoljno pametna da sama bira. Uostalom, sutra odlaze na putovanje par dana, imaš vremena da odlučiš.", mirno je rekla.

"Da li si ti normalna, ženo? Nemam o čemu da razmišljam, ja sam svoje rekao. Da li si ti svesna koliko će sve to uticati na moju karijeru? Ko će verovati sudiji, čiji je zet kriminalac. Da li ti znaš ko su uopšte Magdalena i Danilo Doma? Ko je njen stric Žarko i brat Željko?", zasiktao je.

Uzdahnula i prošla rukom kroz kosu. "Vrlo dobro znam ko su oni, a i oni znaju ko sam ja, Bane. Bila sam praksi kod tužioca, kada je pokrenuo njihov slučaj. Nedugo zatim je i ubijen. Da, znam ko su oni, ali isto tako mi je jedino bitno da moje dete bude srećno.", tvrdoglavo je rekla. 

"Uništiće je, Vanesa."

"To je opet njen izbor, ako se nešto slično i desi, ja ću biti tu da je podignem. Slušaj me, budi razuman, molim te, ako i bude kako si rekao, bar će imati poverenja u nas da nam kaže i vrati nam se.", zacvilela je.

Uzdahnuo je. Znao je da mu je žena u pravu, ali je ipak odmahnuo glavom. "Ne želim da se viđam sa kriminalcima, ne želim da se povezujem na bilo kakav način sa njima. Razumeš li ti to?"

"Da li ti razumeš da je on izbor naše ćerke, jebote? Da li ti shvataš da ona neće odustati od njega, jer ga voli i da ćeš samo ti biti na gubitku, jer će izabrati njega? Urazumi se, čoveče, dok je nisi izgubio.", dreknula je, ali je on i dalje tvrdoglavo ćutao. Uzdahnula je, ustala, pa uzela torbicu i izvadila papirić iz nje. "Ovde ti je adrsa na kojoj možeš da je nađeš, ja više neću insistirati.", progunđala je i bacila papirić na sto. "Idem da se istuširam.", promrmljala je i otišla.

Bane je uzdahnuo, podigao papirić i pogledao u adresu, a onda se zamislio.

Sledećeg jutra su se Elena i Vuk užurbano spremali, kako ne bi zakasnili na svoj let za Moskvu. "Jesi li spremna?"

Klimnula je. "Jesam, ti?"

"Mhm, imamo još dva sata pre polaska. Hoćeš da nam skuvam kafu?"

Odmahnula je. "Ja ću." Samo što je seo na stolicu u kuhinji, neko je zazvonio na vrata. "Očekuješ nekoga?"

Slegnuo je ramenima. "Nikoga, možda je Mitar. Ima običaj da svrati bez najave.", progunđao je, ustao i otišao kako bi otvorio vrata. "Izvolite?", zbunjeno je upitao kad je ugledao nepoznatog muškarca na vratima.

Muškarac ga je dobro odmerio, a onda se počešao po glavi. "Dobar dan. Vuk?"

Vuk je klimnuo glavom. "Da, izvolite?"

"Ja sam Elenin otac."

Osmehnuo se. "Drago mi je, gospodine. Uđite, nemojte stajatio tu.", ljubazno je rekao i sklonio se sa vrata. Nije imao pojma šta da očekuje, ali nije želeo da bude nekulturan.