Princ tame -ZAVRŠENA-

Osamnaesto poglavlje

"Hej, izvini što kasnim, dugo sam čekala taksi.", promrmljala je.

Pogledao ju je, a onda je odmerio od glave do pete. Na sebi je imala dugu, usku, crvenu haljinu, cipele sa visokom štiklom, a kosa joj je bila podignuta u rep. Bila je prelepa. "Nema veze, prelepa si, lutko."

Osmehnula mu se. "Hvala.", promrmljala je.

Uzeo ju je za ruku, a onda je poveo unutra. "Dobro veče, sto na ime Vuk Domak.", promrmljao je.

Čovek je pogledao u rezervacije, a onda klimnuo glavom. "Pođite za mnom.", promrmljao je i poveo ih, ka jednom odvojenom stolu.

Elena je jedva suzdržala uzdah kad je ugledala sto. Preko njega je bio prebačen beli stolnjak, na sredini je bila ruža crvene boje i kraj nje upaljena mirišljava sveća, dok je kraj stola stajao šampanjac sa dve čaše. Vuk joj je izvukao stolicu, sačekao da sedne, a onda seo prekoputa nje. "Večeru..."

"Već se sprema, gospodine. Želite li da Vam otvorim šampanjac?"

Klimnuo je. Konobar im je nasuo šampanjac u čaše, a onda se okrenuo i ostavio ih. Vuk je podigao čašu. "Živeli.", promrmljao je, pa otpio veliki gutljaj.

"Živeli. Šta slavimo?", Elena je radoznalo upitala. 

Slegnuo je ramenima. "Ništa, samo sam te izveo na večeru.", promrmljao je, a onda se setio, zavukao ruku u džep, izvadio nešto iz njega i pružio joj. "Doneo sam ti suvenir iz Transilvanije.", promrmljao je i pocrveneo.

Otvorila je malu kesicu, pa izvadila dvorac iz nje. "Vau, prelep je.", zadivljeno je rekla.

Još jače je pocrveneo. "Bili smo u nekom malom gradu i nisam ni imao vremena, pa sam ti uzeo samo to.", promrmljao je.

Bledo ga je pogledala. "Zajebavaš me? Predivan je, jebote."

Nasmešio se. "I nadao sam se da će ti se svideti."

"Kakav je dvorac iznutra?"

Slegnuo je ramenima. "Nemam pojma, nisam imao vremena za obilazak, ali su ćale i keva bili, ona reče da je baš ono što su očekivali.", promrmljao je.

Elena je klimnula glavom, a u tom momentu je konobar došao sa ovalom morskih plodova, pa postavio ispred njih. "Prijatno.", ljubazno je rekao, okrenuo se i otišao.

"Kako si znao da mi je ovo omiljena hrana?", zbunjeno je upitala.

Nasmejao se. "Nisam, Elena, samo sam dogovorio da bude nešto dobro."

Osmehnula se. "I bilo mi je sumnjivo. Mm, mogu li da znam čemu sve ovo? Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš, sve je i više nego prelepo, Vuče, samo..."

"Samo ti nije jasan povod?"

Pocrvenela je. "Mhm.", promrmljala je.

Uzdahnuo je. Nije znao da li je najbolji momenat, niti kako će to izvesti, ali kad je već pitala... Ponovo je uzdahnuo. "Slušaj, ovaj, razmišljao sam ova dva dana o nama i... Pa, mislim da nema smisla da se i dalje pravimo da smo u kombinaciji.", promumlao je.

Elena se u sebi nacerila, odavno je shvatila da je ovo prešlo u nešto mnogo više od kombinacije, ali nije želela da ga požuruje. Napravila je zbunjenu facu. "Ne razumem o čemu govoriš.", naivno je rekla.

Pocrveneo je. "Mislim da bi trebali da pređemo na viši nivo, Elena. Da uđemo u zvaničnu vezu.", promrmljao je.

Nabrala je nos kao da razmišlja o njegovom predlogu. Nije joj padalo na pamet da mu olakšava. Ako želi da budu u vezi, moraće da kaže i zašto to želi. "Malo sam iznenađena, Vuče. Mogu li da znam odakle ta promena?"