Princ tame -ZAVRŠENA-

Devetnaesto poglavlje

Lester je ušao u kafić gde ga je Aziz čekao. Prišao mu je, a Aziz je ustao i pozdravili su se. "Šta je tako hitno?"

Aziz mu je pokazao na stolicu, a onda i sam seo. "Šta piješ?", mirno je upitao.

"Viski."

Aziz je naručio viski od konobara, ovaj ga je doneo, a onda se okrenuo i otišao. "Slušaj, Lestere, dobili smo mnogo bolju ponudu za saradnju i, na žalost, primorani smo da raskinemo saradnju sa tobom.", Aziz je direktno rekao.

Lester se namrštio, ovo nije očekivao. "Koliko?", upitao je, razmišljajući da ponudi više.

"Na pola."

"Molim?", zapanjeno je upitao. 

"Pola-pola, Lestere i nije bilo šanse da odbijemo. Razumećeš da smo svi tu zbog love."

"Da, naravno. Možete li da sačekate da razgovaram sa ostalima i pokušamo da i mi damo istu ponudu. Ipak dugo sarađujemo."

Aziz je uzdahnuo. "Slušaj, čak i da ja to želim, ostali ne bi to više prihvatili, Lestere. Od početka sam ti govorio da će se okrenuti protiv tebe, čim budu našli nekog ko će ih poštovati.", progunđao je.

"Razumem. I ko vam je nov saradnik?", upitao je. 

Aziz se posprdno nasmejao. "To zaista nemam u planu da ti kažem. Ne želim da mi, niti naš posao budu umešani u vaša međusobna sranja, Lestere. Sad moram da idem.", progunđao je, bacio pare na sto za pića, ustao i otišao.

Lester je ostao da sedi i razmišlja. Ko god da im je uzeo posao, sad ih je uvalio u pravu nevolju. Klan je ionako bio pri raspadu, a najveći problem biće mu Domakovima saopštiti da su izbačeni iz posla. Verovao je da im to baš i neće tako leći. 

Vuk je sedeo u "Đavolu" i čekao da mu se Elena javi da je završila sa predavanjima, pa da ode po nju, kad mu je zazvonio telefon. "Molim?"

"Dobar dan, Vuče."

"O, Lester, drago mi je da te čujem. Izvoli?", naivno je rekao.

"Možeš li da dođeš večeras na Bukulju?"

Namrštio se. "Ne znam, imao sam nešto u planu."

"Zaista je hitno.", promrmljao je.

Uzdahnuo je i pogledao na sat. "Bićemo u deset na Bukulji.", promrmljao je i spustio slušalicu. Zatim je pozvao Nikolu. 

"Molim?"

"Lester nas je zvao da se nađemo na Bukulji, rekao sam mu da ćemo biti tamo u deset."

"Dakle, Aziz mu je otkazao posao."

"Mhm, ali nećemo ići sami tamo, Nikola. Nisam siguran da li mu je rekao."

"Misliš da nam sprema zamku?"

"Ne znam, ali mislim da treba da odemo spremni, za svaki slučaj."

"Slažem se. U redu, organizovaću ja momke sa Mitrom, pošto znam da imaš dogovor sa mojom unukom."

Vuk se nasmejao. "Hvala ti, Nikola. Vidimo se večeras.", promrmljao je i spustio slušalicu. Uskoro mu je stigla poruka od Elene, pokupio je ključeve od auta i krenuo po nju. "Hej, lutko.", promrmljao je, povukao je k sebi i poljubio je.

Uzvratila mu je poljubac, a onda ga pogledala. "Danas si samo moj."

Uzdahnuo je. "Znam šta sam obećao, ali u deset moram da budem na Bukulji."

Namrštila se. "Zašto?"

Uzdahnuo je. "Zbog posla, lutko. Ne mogu da pustim tvog dedu samog, pogotovo ne večeras."