Princ tame -ZAVRŠENA-

Deveto poglavlje

Elena je ustala i zatekla samo Magdalenu u kući. "Dobro jutro.", promucala je.

Magdalena se okrenula i pogledala je. "Dobro jutro, Elena, sedi sad ću ja staviti nama dvema kafu.", rekla je uz prijateljski osmeh. "Kako si spavala?"

"Dobro, hvala na pitanju. Izvini na onom sinoć..."

Magdalena se okrenula i pogledala. "Za to nisi kriva ti, već moj sin. Nemoj da se izvinjavaš.", promrmljala je i zapalila cigaretu.

"Da, ali..."

Magdalena je izvila obrvu kad je ućutala. "Slobodno.", potaknula je.

"Ko zna šta mislite o meni..."

"Da sam išta loše pomislila, ne bih te ni primila u svoju kuću, dušo. Kod mene ne postoje društvene norme i pravila, stvaram ih sama.", progunđala je, zakuvala kafu, sipala ih u šolje, pa dodala Eleni i sela preko puta nje. "Zašto si pristala na to, Elena? Pametna si, lepa, obrazovana, kulturna, možeš da imaš šta poželiš."

Elena je pocrvenela. "Svideo mi se."

"Mnogo?"

Klimnula je glavom. "Da.", prošaputala je.

Osmehnula se. "Onda ne odustaj, njemu, kao i njegovom ocu, treba malo vremena da shvate.", promrmljala je.

"Rekla si sinoć da ti nisi nikad bila kombinacija tvom suprugu."

Magdalena je prasnula u smeh. "Nisam, ali četiri godine borbe za njega, pre nego što je najzad popustio, su bile moja cena da danas imam ovo što imam."

Elena je raširila ionako krupne oči. "Četiri godine?"

Zaklimala je glavom. "Prve dve sam bila dete, ne po mom mišljenju, ali ajde, druge dve više nisam bila dete, ali sam bila sinovica njegovog najboljeg prijatelja i maloletna. Popustio je onu noć kad sam napunila osamnaest."

Elena ju je gledala i treptala. "Na koga je povukao onakvu narav? Ti si fina i..."

Magdalena se slatko zasmejala. "Pitaj svog deku kakva sam ja, stric verujem da ne bi bio oduševljen da me spomeneš. Na Danila, isto se tako drao na mene zadnje dve godine, videla sam da je prestao da izlazi za drugima, posvetio mi je vreme, pažnju, dao mi je sve, sem onoga što sam ja htela. Ne znam kako nisam ogluvela za to vreme, što sam bila upornija, sve je više drečao.", progunđala je. 

Elena se nasmejala. "Vas dvoje delujete kao par iz ljubavnih filmova."

"Mi smo prošli više od bilo kojih filmskih junaka zajedno. Sutra da umrem, ne bi mi bilo žao, proživela sam život onako kako sam htela i imala njega."

Elena je duboko uzdahnula, sve što je želela bilo je da ima nešto poput njih. "Gde je Vuk?"

"Otišao je sa ocem na aerodrom, danas se moj brat vraća sa puta.", promrmljala je.

Vuk i Danilo su putovali ka aerodromu i Danilo je pogledao u Vuka. "Znaš, drečanjem nećeš postići da ti se manje sviđa.", progunđao je.

Vuk se trgao i pogledao ga. "O čemu ti?"

"Bio sam u tvojoj situaciji, koliko god da sam se drao, nije pomoglo.", promrmljao je.

"Nisam se drao zbog toga, već što me gleda u oči i laže me, a ja sam uvek bio iskren prema njoj."

Danilo je prevrnuo očima. "Ako ti je tako lakše da misliš, ko sam ja da ti protivrečim."

"Ćale..."

"Samo sam rekao. Pazi samo da ne bude prekasno kad budeš shvatio da je to to. Nisu sve uporne kao tvoja majka."

Bledo ga je pogledao. "O čemu ti, jebote? Niti ona oseća ono što mama oseća prema tebi, niti..."