Princ tame -ZAVRŠENA-

Dvadeset treće poglavlje

Parkirao je automobil ispred "Đavola", a onda izleteo iz auta i utrčao u klub. Ugledao je Elenu kako sklupčana spava na jednoj od klupa, pokrivena samo Avramovićevom jaknom. Prišao joj je, a onda spustio ruku na njenu kosu i nežno je pomazio. Otvorila je oči, pogledala ga a onda vrisnula i bacila mu se oko vrata. "Vuče...", procvilela je i zaplakala.

Jako ju je stegao uz sebe. "Ne plači, lutko, tu sam. Jesi li dobro, Elena? Jesu li te povredili?", zabrinuto je upitao.

Odmahnula je glavom. "Nisu me povredili, rekli su im da me ne smeju povrediti, jer vredniju robu nisu imali. Samo sam se uplašila.", procvilela je.

Uzdahnuo je, uzeo je u naručje, pa seo sa njom u krilima, dok ju je nežno mazio po kosi. Na trenutak mu je bilo žao što Magdalena nije ispunila svoje obećanje dato Lesteru. Činilo mu se kao da im je sa onim metkom u glavu oprostila. "U redu je, ja sam sad tu i neću da dozvolim da se ikad ovako nešto ponovi.", tiho je rekao.

Magdalena se nasmejala, pa poljubila Elenu u teme. "Ne brini, upravo su na sastanku sa glavnim šefom podzemlja, Luciferom. Vratila sam ih tamo odakle su i ispuzali.", progunđala je. Lesterova žena ju je pogledala, a onda vrisnula kad je shvatila o čemu Magdalena priča. "Na tebe sam načisto zaboravila. Slušaj me...", počela je, ali žena je toliko ridala, da je Magdalena shvatila da je ništa neće ni čuti, ni razumeti. Uzela je bebu iz njenih ruku, predala je Danilu, a onda je uhvatila za ramena i dobro je prodrmala. "Prekini da cmizdriš i slušaj me, jasno?", zasiktala je.

Žena ju je pogledala razgoračenih očiju, pa zaklimala glavom. "Jasno.", zašmrcala je.

"Odlično. Muž ti je mrtav, on je znao šta radi i dobio je baš ono što je tražio. Ti budi pametnija, ne zaboravi da imaš sina."

"Šta... Šta treba da radim?", zamucala je.

Pogledala je u Danila i on je klimnuo glavom, pa joj doneo torbu. "Ovde imaš onoliko koliko je tvoj muž tražio za otkup za ovu devojku. Uzmi te pare, uzmi svoje dete i beži što dalje odavde, oni kojima je dugovao će od tebe tražiti pare, ili ko zna šta drugo, ako ih nemaš."

"Dugovao?"

Magdalena je iznervirano i razdraženo uzdahnula. "Ne znaš ni pola onoga što ja znam  o Lesteru, uzmi pare, uzmi dete i beži.", zarežala je.

Zaklimala je glavom, uzela torbu, a onda uzela dete iz Danilovih ruku, pa krenula ka vratima. Stala je skoro na samom izlazu, okrenula se i pogledala u Magdalenu. "Zašto..."

Uzdahnula je. "Nekad davno sam morala da dam svoje dete, kako bih ga spasila i njega i sebe. Ja sam imala čitavu porodicu iza sebe, kao što je imam i večeras. Ti si sama, Lesterovi su mrtvi, a oni što su ostali živi ti sigurno neće pomoći. Idi.", promrmljala je. Ova je klimnula glavom i izašla, a Magdalena se okrenula i pogledala u Vuka i Elenu. Osmehnula se kad je videla da je Vuk jako drži u zagrljaju. "Pa, deco, za dva sata polećemo nazad, mi sad moramo da krenemo. Nikola, očekujem te uskoro u Moskvi."

Nikola je klimnuo, ustao, a onda joj pružio ruku. "Hvala, Magdalena, dolazim prvom prilikom, ne brini."

Klimnula je glavom. "Avramoviću, pa, šta da ti kažem..."

Neven se najzad nasmejao. "Samo se nadam da neću više morati da se petljam u ovakve stvari, dovoljno je što ćemo, rekao bih, biti porodica i to vrlo skoro."

"Ni ja nisam ljubitelj saradnje sa pandurima, ali šta ćeš, sve za porodicu.", rekla je i teatralno uzdahnula. 

Vuk ih je pogledao. "Ne idete valjda stvarno odmah nazad?"

Danilo je klimnuo glavom. "Završili smo šta je trebalo, priuštio sam tvojoj mami malo akcije i sad je vreme da je vratim na sigurno.", nasmejano je rekao.