Princ tame -ZAVRŠENA-

Dvadeset četvrto poglavlje

Pakovala je stvari i plakala, kad su se vrata tiho otvorila. Na brzinu je obrisala suze, nije želela da ih iko vidi, a onda podigla glavu. "Kakav je?", majka ju je tiho upitala i sela na njen krevet, pa je povukla do sebe.

Elena ju je nesigurno pogledala. "Neverovatan, mama.", prošaputala je.

Klimnula je glavom. "Želim da ga upoznam."

"Mama, tata..."

"Smiriće se za koji dan i doćiće i on. Ti si njegova jedinica i sve što on voli, naravno da te se neće odreći.", nežno je rekla.

"Zar ti nisi ljuta?"

"Jesam, ali zato što nisi imala poverenja u mene da mi kažeš za njega, Ele. Mislim da sam te uvek i u svemu podržavala, nije bilo razloga da kriješ."

"I nisam, dobro bar ne u početku. Bilo je neobavezno, nisam imala razloga da vam govorim, mama. Posle sam se plašila. Upravo ovoga što je tata izgovorio."

Majka joj je uzdahnula. "Sutra ću doći da ga upoznam. Ne verujem da bi moja pametna devojka izabrala loše.", nežno je rekla, pa je povukla uz sebe i poljubila je u teme. "Ne mogu da te odbacim, Ele, ja sam te rodila, pa sa kim god da si u vezi. Isto tako, on i njegovi roditelji su te vratili živu, zdravu i nepovređenu. Meni je to najbitnije."

Elena je klimnula glavom, pa poljubila majku u obraz i jako je zagrlila. "Volim vas, mama i tebe i tatu, ali volim i njega."

Majka ju je pomazila po kosi. "Znam da nas voliš, Ele. Rekla sam ti, ja ne mogu da im zamerim, jer su mi te vratili. Druga stvar, imam poverenja u tvog strica i, ako on kaže da je sve u redu, onda sam sigurna da jeste."

Elena joj se osmehnula, poljubila je u obraz, pa ustala i uzela papirić i olovku, pa nešto napisala. "Ovde me možeš naći.", tiho je rekla i pružila majci papirić.

Uzela ga je i klimnula glavom. "Ne brini, sutra ću doći. Pokušaću ja da razgovaram kasnije sa tvojim ocem, ali ništa ne obećavam."

Elena se nasmešila. "Hvala ti, mama.", tiho je rekla.

Žena je ustala, uzdahnula, a onda je zagrlila. "Samo se nadam da ne grešim.", promrmljala je.

"Ne grešiš, upoznaćeš ga sutra."

Klimnula je, pa je zagrlila. "Idem tamo, čuvaj se, važi?"

Elena je klimnula glavom, njena majka je izašla, a ona nastavila da se pakuje. Neven je i dalje stajao na istom mestu i gledao u brata, koji je izbegavao da ga pogleda. "Bane, ne budi takav, znam da..."

"Znaš? Ne znaš ti ništa, čim si nas sve uvalio u ovo. Znao si za Elenu i tog Vuka?"

"Jesam, Nikola mi je rekao.", promrmljao je.

"Divno, sve ste radili iza mojih leđa. I ti i ona. O tim kriminalcima neću ni da pričam."

"Bane, hajde saslušaj ih, barem.", Elenina majka je tiho rekla.

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Dao sam joj da bira, izabrala je, ako se predomisli, uvek će moći da se vrati."

Elena je u tom trenutku naišla sa koferom u ruci. "Neću se predomisliti, tata, a i ako dođe do toga, otići ću kod strica.", ponosno je odgovorila. "Spremna sam, striče."

Avramović je klimnuo glavom, došao do nje, uzeo joj kofer iz ruke, pa krenuo ka vratima. U tišini su izašli iz stana, pa i iz zgrade, a onda je pogledao kad su se smestili u auto. "Ako išta pođe naopako, kod mene uvek imaš mesta, Ele.", nežno je rekao.

Nasmešila se i poljubila ga u obraz. "Znam, striče. Hajde, moraš i u stanicu."

Klimnuo je, pa pokrenuo automobil. Pola sata kasnije se zaustavio ispred Vukove zgrade. "Jesi li sigurna da je kući?"