Princ tame -ZAVRŠENA-

Trinaesto poglavlje

Elena se iznenadila kada je, sledećeg jutra, videla Vukovo ime na ekranu. Nikada pre nije on nju zvao prvi, uvek je to ona radila. "Molim?"

"Da li ti odgovara da oko četiri održimo prvi čas vožnje?"

Nasmejala se. "Ti zaista to misliš ozbiljno?"

"Mhm, sasvim ozbiljno."

Prevrnula je očima. Uopšte nije bila toliko loš vozač, koliko su Vuk i njen otac govorili, ali je u tome videla priliku da provede mnogo više vremena sa njim, a da se ne svodi većina vremena na seks. "Odgovara mi."

"Odlično. Šta radiš?"

Uzdahnula je. "Ništa, pokušavam da učim, ali mislim da mi ipak treba malo odmora, ne mogu ništa da zapamtim."

Nasmejao se. "Zato sam ja uzeo malo dužu pauzu."

"Zbog koje će Magdalena da te ubije."

"Ne spominji mi je, jutros u šest me je zvala da bi dobila neko objašnjenje. Imam osećaj da je čitavu noć presedela i samo čekala da svane da me nazove.", progunđao je.

Nasmejala se. "Da budem iskrena, tačno mogu da je zamislim.", rekla je cerekajući se.

"Ne bi ti bilo smešno da je tvoja majka. Moram da idem, imam neki posao da završim, pre nego što se nađemo. Čekam te u četiri ispred "Đavola". Dođi taksijem, vozićeš moj auto.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Mitar ga je pogledao. "Jel to ona "kombinacija", što si je vodio kod mame i tate?", upitao je smejući se.

"Da i šta je smešno, jebote?"

"Još nisam čuo da nekom kombinacije vodi kod majke i oca.", rekao je smejući se.

"Jebi se.", odsekao je.

Mitar ga je bledo pogledao. "Uopšte mi nije jasno zašto ne želiš sam sebi da priznaš da te je mala smotala. Lepa je, zgodna, obrazovana, fina...", krenuo je da nabraja, a onda prasnuo u smeh na Vukov mrk pogled. "Ne brini, nije moj tip."

"Šta hoćeš da kažeš?", zarežao je.

Mitar je ustao i pogledao ga. "Da si ljubomoran, Vuče.", promumlao je, potapšao ga po ramenu i krenuo ka vratima. "Idemo li, jebote?", upitao je, kad ni posle par trenutaka Vuk nije krenuo za njim.

"Idemo.", zarežao je. Nije mu najbolje selo to što je Mitar rekao, naravno da nije bio ljubomoran, on ne oseća ništa prema Eleni, osim seksualne privlačnosti. "Pozvao sam je radi..."

Mitar je prevrnuo očima. "Pričaš meni, ili sebi?", mirno je upitao. 

"Koji ti je, jebote?", planuo je.

"Samo mi nisi jadan, Vuče, ništa više."

"Šta ti nije jasno?"

"Zašto ne priznaš i kao čovek uđeš sa njom u vezu, jebote?"

"Zato što nemam šta da priznam. U redu, priznajem da mi je lepo sa njom i u krevetu i van njega, ali to je sve, Mitre."

Mitar je slegnuo ramenima. "Ti najbolje znaš, druže.", progunđao je.

Vuk je to prećutao. Nije imao potrebu da se ubeđuje sa Mitrom, oko onoga što je postojalo samo u njegovoj glavi. Desetak minuta kasnije su bili ispred Kizine zgrade i čekali ga. "Zašto si nas zvao?"

"Beli je nestao, daću vam njegov deo para, nemojte ga juriti."

"Rekao si da nemaš nameru da sponzorišeš njegove prostitutke.", Vuk ga je podsetio.

Kiza je uzdahnuo. "I nisam imao nameru, ali žena mi je slaba na brata, a ja ne mogu da je gledam kad pati."

Mitar i Vuk su se pogledali. "Kizo..."