Princ tame -ZAVRŠENA-

Trideseto poglavlje

"Jel nisi mogao ranije da me pozoveš, Vuče?", Magdalena je pospano upitala.

Nasmejao se. "Ovde je deset, tamo je podne, kevo. Mislio sam da bi volela prva da saznaš vest.", nasmejano je rekao.

"Koju?"

"Postaćeš baka."

"Šta si rekao?", najednom je zvučala sto posto razbuđena, što je Vuka nasmejalo. "Budalo, takve stvari nisu za šalu.", progunđala je i spustila mu slušalicu.

Prasnuo je u smeh, pa je ponovo okrenuo. "Ne šalim se, kevo. Postaćeš baka.", rekao je kad se ponovo javila. 

"Čujemo se.", promrmljala je i spustila slušalicu, a onda prodrmala Danila. "Ustaj, jedini, idemo za Beograd. Idem da probudim Draganu.", progunđala je i krenula da iskoči iz kreveta, ali ju je Danilo uhvatio na vreme i vratio je nazad. 

"Šta ti je, jebote?", zbunjeno je upitao.

Pogledala ga je, zagrlila ga oko vrata i poljubila ga. "Postaćeš deka, a ja baka.", rekla je gledajući ga u oči.

Zapanjeno ju je pogledao, a onda se nasmejao, privukao je sebi i strastveno je poljubio. "Volim te, bako moja. Idi nam skuvaj kafu, ja ću nazvati aerodrom i rezervisati nam karte.", promrmljao je.

Klimnula je glavom, nežno ga poljubila, a onda ustala i izašla iz sobe.

"Šta ti je rekla Magdalena?", Elena je upitala Vuka.

Nasmejao se. "Imam osećaj da možemo uskoro da je očekujemo ovde, lutko. Tvoje, Nikolu i Nevena pozovi večeras ovde na večeru, naručićemo hranu i saopštićemo im."

"Misliš da je tako najbolje?"

"Mhm, znam da jeste. Ne brini, razumeće.", nežno je rekao i pomilovao je po obrazu. Znao je šta je muči, ali je bio ubeđen da će njeni normalno prihvatiti dolazak svog prvog unučeta na svet. Na kraju krajeva, ona je bila njihova jedinica. "Pozovi ih.", ponutkao je.

Klimnula je glavom, dohvatila telefon, pa pozvala oca. "Molim?"

"Šta radiš, tata?"

Uzdahnuo je. "Došao sam do keve, nešto joj nije dobro, ali mi se sve čini da pokušava tako da me izmanipuliše da bih prekinuo kontakt sa Nikolom."

Nasmejala se. "Ništa manje nisam ni očekivala od bake.", rekla je cerekajući se. "Tata, možete li mama i ti doći kod nas večeras na večeru?"

"Neki poseban povod?"

"Ma ne, u stvari da, ali reću ću vam kad dođete.", promrmljala je.

"Važi, sine, kad da došđemo?"

"Jel može oko osam?"

"Može. Idem da vidim šta ću sa tvojom bakom, pa se vidimo večeras.", promrmljao je i spustio slušalicu.

"Oni će doći."

Vuk je klimnuo glavom. "Ja sam poslao Nikoli poruku, doći će."

"Dobro, ostaje još stric.", promumlala je, pa okrenula i Nevena. "Hej, striče...", promrmljala je, kad se javio.

"Kaži, Ele?"

"Hoćeš doći na večeru, oko osam, dolaze i tata, mama i deka."

"Naravno da ći doći, šta je povod? I ni slučajno nemoj reći ništa, čim nas sve okupljaš."

"Postaćeš deda.", ispalila je kao iz topa. Mislila je da će eksplodirati od nestrpljenja, ako nekome ne kaže.

"Trebala si mi reći da sednem.", promucao je. "Čestitam, Ele. Naravno da ću doći. Kako si ti, Ele?"