Princ tame -ZAVRŠENA-

Dvadeset drugo poglavlje

Avramović je zapanjeno gledao u muškarce na parkingu. Bilo ih je preko hiljadu, svi su ozbiljno stajali u vrsti, sa rukama na leđima i gledali napred. Podsećali su ga na organizovanu paravojnu formaciju, a ne na mafiju. Magdalena, Danilo i Vuk su u tom trenutku izašli i ona se široko nacerila. "Dobro veče, momci."

"Dobro veče, Đavolice. Dobro veče, gospodine Domak.", u glas su izgovorili.

"Predpostavljam da već svi znate ko je Elena Avramović, znam, ne sviđa vam se prezime, ali ona je sada deo ove porodice. Lester se usudio da je otme, zajedno sa Kovačom. Prvenstveno je bitno da je izvučemo, nakon toga ćemo eleminisati pacove. Jel to jasno?"

"Jeste.", horski su odgovorili.

Klimnula je glavom. "Razmena, kako oni misle, će se odigrati u našem starom skladištu, noćas u tri. Poznajete taj teren, ne sumnjam da ćete postaviti dobru zasedu."

Jedan od njih je istupio. "Ne brinite, biće sve spremno za vaš dolazak, Đavolice."

Klimnula je. "Verujem u to. Krenite sad.", mirno je naredila. Svi do jednog su posedali u automobile i u roku od nekoliko trenutaka su nestali iz njihovog video kruga, kao da nikad nisu ni bili tu. Pogledala je u Avramovića i nacerila se. "Priznaj da su fascinantni."

Prevrnuo je očima. "Moram da priznam da jesu, više liče na vojsku, nego na mafiju. Nisam ni znao da ih ima toliko."

Posprdno se nasmejala. "Postojimo toliko decenija i vladamo ovim gradom, a šta misliš zahvaljujući kome? Njima, Avramoviću.", progunđala je, a onda pogledala u Vuka. "Vuče, ne želim da tamo glumiš heroja, cilj je da uzmemo Elenu, sve ostalo, šta uradimo, jasno?"

Ozbiljno je klimnuo glavom. "Ne brini, kevo, neću napraviti ni jednu grešku."

Osmehnula mu se. "Znam da nećeš, ti si moj sin.", arogantno je rekla.

Povukao je sebi i zagrlio je. "I ponosan sam na to ko su mi roditelji.", tiho je rekao.

Nasmejala se, pa ga klepila po glavi. "Znam, mada ne bi bio u ovim problemima da ti mi nismo roditelji."

Uzvratio joj je klepanje. "Rešićemo, kevo."

Avramović je stajao kraj Danila i posmatrao ih. "Pa, bar znam da će imati porodicu uz sebe."

"Zaista misliš da će je se njeni odreći zbog Vuka?"

"Znam, ne mislim. Jednom sam mu samo spomenuo oca i rekao mi je da, ako ga još jednom spomenem, mu se više ne obraćam."

Danilo je klimnuo glavom. "Pa, imaće strica i dedu, nadam se."

"Nisam oduševljen, ali ću uvek biti uz nju."

"Drago mi je što to čujem.", Danilo je promrmljao i krenuo ka svojoj ženi i sinu. "Dosta je bilo maženja, mamin sine, vreme je da se radi. Idi po torbu.", nasmejano je rekao.

Vuk je klimnuo glavom i otišao, a Danilo je povukao Magdalenu u zagrljaj i slatko je poljubio. "I ti bez herojstva, jasno?"

Nasmejala se i klimnula glavom. "Ne brini, ali jedva čekam da krenemo. Nedostajalo mi je malo akcije.", promrmljala je.

Skupio je oči i pogledao je. "Dosadio ti je miran život kraj mene?", šaljivo je upitao.

"Budalo jedna nenormalna, naravno da nije, obožavam život uz tebe.", umiljato je prela.

Nasmejao se i uzvratio joj poljubac. "Znam, ali volim to da čujem."

Zasmejala se. "Ti si budala."

"Doneo sam torbu.", Vuk je rekao, kad je došao sa Nikolom.

Magdalena je klimnula glavom, pa pogledala u Nikolu. "Ti ćeš ostati sa Avramovićem i čuvati Lesterovu ženu i dete, sa svojim momcima."