Igra sudbine

•72. deo•

•tekst•

U redu je. Sasvim je u redu da ti nedostaje neko ko nije dobar za tebe ili neko ko nije pravi,ali ti je u tom nekom momentu života dao ono što ti je bilo potrebno. Možda su to bile reči koje su te dirnule,ili su to bile situacije i potrebe koje niko drugi nije mogao da razume. Možda je to bio dodir od koga ti se koža jezila, toplina ruku koje su bile oko tebe,praznina koju je ta osoba popunjavala u tebi. Možda je to bio neko sa kime si mogao da razgovaras i neko ko je pažljivo slušao svaku t oni reč. Voleli ste tu osobu zbog neki lepih stvari,umiljato glasa i pažnje koju vam je pružala. .Ali te lepe reči,pažnja i trenutni nisu dovoljni da se zaboravi tamna strana situacije koja se nametnula. To je jednostavno bila veza u kojoj se niste oodudarali ma koliko se činilo da ste pravi jedno za drugo. Možda smo bili previše glupo što smo mislili da možemo da stvorimo savršenu  budućnost za nas dvoje više nego što je Bog učinio. Posle nekog vremena bol valjda boli manje. Počinjes da vidiš razloge,razumeš zašto je neko nešto uradio. Da neće svako koga upoznala da ostane u tvom životu... Ali sve ovo jebeno boli i trenutno ne mogu da se pomirim sa bilo kojom činjenicom,čak i sa činjenicom da te nemam pored sebe više.
Ali zar je sve bila samo laž? Svaka jebena reč koju si izgovorio?  Hvala ti što si me uzdigao i ispustio natrag. Osetila sam taj bol pri padu. Pitam se samo koliko je bola potrebno da bi se na kraju konačno odustalo od nekoga koga još uvek voliš?
Živimo život sa najgorim scenarijima. Isključimo se od nadanja najboljem jer se previše puta to najbolje ne dogodi...

Suze su opet krenule da se slivaju niz moje lice posle silnog pokušavanja da ih zaustavim. Svesna sam da ovo neću lako preboleti i da će mi trebati vremena da stanem ispred njega pogledam ga u oči i kažem mu da me više ne dotiče ništa. Veze su kao staklo ,nekada je bolje ostaviti ih slomljene nego povrediti sebe pokušavajući da ih sastavis iako znaš da to neće uspeti. Suze ne padaju samo sa mojih očiju na želju ,svesku ili moju odeću,već i sa mog srca prekrivajući dušu. Iskreno bih volela da je sve ovo samo san i da ću se probuditi i ugledati te kraj sebe ...
Svesna sam da ću te voleti čak i sada kada te ima neka druga.
Lupnjava kapije naterala me je da skupim snage i da obrišem suze. Nadam se samo da se mama nije probudila jer je konačno našla malo mira zbog kontrakcija i moje situacije da se odmori. Sakrila sms dnevnik ispod ormara da ga niko ne bi pronašao, obrisala suze i uzela prvu knjigu koja mi je pala pod ruku. Ovakve zvukove samo otac može da proizvede a ne želim da sazna bilo šta o mom stanju, o tome šta se desilo ,a najmanje od svega želim da me ispituje u mom zdravlju ...