Igra sudbine

•3. deo•

Uhvatila me za ruku u nadi da me ohrabri ali i sama je svesna da ce sve ovo biti teško. Naročito sada kada radimo zajedno.
Da...radim u tatinoj firmi u odeljenju za dizajn reklama zbog mojih brilijantnih ideja o reklamam.
-"Malo sam razmišljao o ovome pre nego što sam prihvatio posao. Ne o tome da ne postanem vaš poslovni partner i ne radim sa vama u vašoj firmi, već o tome da bi pored reklama firme mogli da radim reklame i za ostale ljude u poslovnom svetu. To sam naravno predložio i gospodinu Hjustonu kada sam prihvatio njegovu ponodu poslovanja. Pa ako se svi iz tima za dizajn reklama slažu hteo bih da objavimo u javnosti da smo krenuli i sa tim. Evo kolegenica koja sedi na kraju leve strane mogla bi da nam kaže svoje mišljenje o ovome"-pokazao je rukom na mene i podrugljivo se smejao. 
Dlanovi su krenuli da mi se znoje kada su se svi pogledi nasli na meni. Jedino je Dušan i dalje gledao u njega. Ako ga prepozna gotova sam... U jednom trenutku mozak mi je dobio blokadu i nisam znala šta da kažem. Reči su same nekako izašle iz mene,nisam ni bila svesna šta govorim u tom tremutku.
-" Što se mene tiče to je i te kako odlična ideja. Svako ko hoće reklamu dobiće je od najboljeg tima za dizajn reklama u državi. Ja,kao i ceo naš tim trudićemo se da sve njihove želje ispunimo,stvorimo ideju i realizujemo je."
Nije očekivao da ću se složiti s ovim ali jesam,zato što je to stvarno bila brilijantna ideja koja bi doprinela još boljem poslovanju naše firme.
-"E sada kada smo se dogovorili,svi možete da se vratite u svoje kancelarije...svi osim Anabele."
Prvo sam se zbunila zašto ja ostajem ali sam se onda prisetila da su ugovori o poslovanju koje treba da potpisu kod mene. Tatin još uvek besan pogled pratio je svaki moj pokret,što je Nikolas i primetio. Kada sam pružila dokumente ocu naglo ih je otrgao iz moje ruke i pogledom mi pokazao da izadjem napolje. Sledeći put ima i da me ošamari pred njim kako je krenuo. Na putu do kancelarije videla sam da mnoge radnice,uključujući i Lunu unose kutije u prostoriju pored moje kancelarije. Znatiželjno sam stala na vrata kada je i poslednja od njih ušla i razgledala sam okolo. Velikom brzinom su očistile sve ovde i unele dosta stvari.
-"Šta se ovde dešava?"-Upitala sam Lunu koja je prva izašla iz kancelarije.
- "Spremamo novu kancelariju za novog šefa"-vrisnula je hodnikom- " Kreni da mi pomogneš da donesemo poslednje kutije koje su ostale,samo budi pažljiva u njima se nalaze i neke lomljive stvari. Tu su uglavnom dekorativni predmeti za njegovu kaneclariju koje je poneo sa sobom."
Naravno,nisam mogla da je odbijem iako ne želim da spremam kancelariju za onog snoba.
-"Zašto baš pored moje kancelarije?"
-"Stvarno ne znam,ali načula sam da radnice pričaju da je pre nego što je odabrao kancelariju proverio SV-je svih radnika. A zbog toga što imamo onu 'mapu' firme na kojoj piše ko je u kojoj kancelariji mogu da pretpostavljam zašto je izabrao ovu."-uputila sam joj jedan upitni pogled na šta se ona osmehnula-"Ubedjena sam da je to uradio zbog tebe." -radosno je uzviknula.
-"Pokušava da me iznervira. Zakasnila sam na posao zbog njega. Sva sreća pa otac nije primetio."
-"Šta se desilo sinoć? Kako je Dušan odreagovao? Sve mi ispričaj"
-"Šta da ti ispričam? Dušan i ja smo raskinuli,otac neće ni da me pogleda,kao ni Dušanovi roditelji. Nikolas mi je navukao toliko problema na ledja da stvarno imam veliku želju da ga ubijem. Znaš li u kakvom sam stanju bika sinoć. "-besno sam pričala dok sam ostavljala kutiju na sto i lagano počela da vadim stvari iz nje.Pokazivala mi je nešto glavom ali je nisam registrovala-"Stvarno ne znam šta je umislio,da tako lako može da ušeta u moj život,uništi ga,i onda se pravi kao da se ne poznajemo. Spalila bih ga,toliko ga mrzim da..."-zastala sam kada sam se okrenula i ugledala oči bojd uglja i nabildovano,čvrsto telo ispred sebs. Znači to je Luna pokušavala da mi kaže.
-"Da bi šta uradila?"-iritantno je izgovorio.
Nisam progovorila ni reč zbog neprijatnosti koju sam trenutno osećala. Prošla sam pored njega u nadi da ću da ga zaobidjem ali me uhvatio za ruku i vratio ispred sebe. Približio se mom uhu i krenuo tiho da govori.
-"Prestani da pričaš,nateraćeš me da te poljubim da bi ućutala."
Istrgla sam svoju ruku iz njegove i usla u svoju kancelariju. Kako ima hrabrosti da se pojavi ispred mene i još da mi kaže da ućutim inače će da me poljubi. Stvarno ne mogu da shvatim. Zar ne zna šta sam sve proživela zbog njega? Kako bi i znao? Njega ne interesuje ništa. Nije ga briga što mi je život pretvorio u pakao. Zahvalna sam Bogu što niko nije video onu blizinu izmedju nas dvoje inače bi me otac ubio s obzirom da ne zna da je on osoba zbog koje smo se ja i Dušan rastali,pa bi pomislio da sam kao pčeloca neka i idem sa cveta na cvet. Isfrustrirano sam prosla rukom kroz svoju dugu loknastu kosu.  Kako ću ja da izdržim ovde s njim? Moram nekako da ga se otarasim. Ako Dušan sazna da je on ta osoba koja me poljubila biće gadno...stvarno gadno.
•Nikolas.pov•
Vidno uznemirena napustila je moju kancelariju. Naravno da ne želim da ponavljam grešku od sinoć. Bio sam pijan i ne dajem toliki značaj tome kao i ona...
-"Ja ću ostalo da sredim,možeš da se vratiš na posao. I usput obavesti sve koji rade u delu za dizajn reklama da se okupe za dvadesetak minuta u sali za sastanke. Moramo da osmislimo ideju za plakate koji će se lepiti po gradu da ljudi saznaju za naš posao."
Samo je klimnula glavom i izašla napolje. Iz torbe koju sam poneo sa sobom izvadio sam veliki plakat na kome su čitko ispisana neke osnovna pravila kojoh treba da se pridržavaju svi zaposleni ovog sektor.