Igra sudbine

•2. deo•

Glavobolja je bila prva stvar koju sam osetila kada me alarm probudio iz dubokog sna. A na licu,tragovi od šminke i otečene oči od plakanja. Nikako mi na pamet nije padala činjenica da sam ovako skrhkana ustala iz kreveta. Ali ako ne odem na podao otac ce krenuti opet da besni na mene,možda gore nego što je i sinoć. Jedina stvar zbog koje su me priključili poslu bilo je ogovaranje drugih ljudi. Kružile su razne priče o tome kako nigde ne radim a završila sam školu. Prema tome očevo rešenje bilo je da radim sa njim i mamom,samo kako bi zatvorio usta narodu. I ako nisam htela da radim s njima,morala sam jer u ovoj kući niko ne sme protiv tatine reči. Takav je od kako znam za sebe. Kod njega je bitno da se bude perfektno i da ga niko ne ogovara već hvali. Nekada pomislim da njemu život zavisi od toga šta drugi ljudi pričaju...
Jednim potezom vlažne maramice uklonila sam svu šminku koja je bila razmazana. Umila sam lice toplom vodom jer mi je to uvek pomagalo da se osvežim. Blagim pokretima četkice ponovo sam nanela šminku na svoje oteklo lice. Čak ni šminka ne može sve da sakrije. Kada sam posle toliko sati skinula odeću id sinoć na koži sam osetila neko olakšanje,ali ne i na srcu. Konstantno sam treptajima pokušavala da sprečim suze da kliznu niz moje obraze,što sam donekle i uspevala. Obukla sam čiste stvari,uvila svoju inače ravnu kosu i izašla iz mračne sobe. Zažmurila sam odmah ispred vrata svoje sobe jer su zunčevi zraci koji su se probijali kroz prozora u hodniku došli do mojih krupnih plavih očiju.
-"Gospodjice Anabela,doručak je spreman,majka vas čeka da joj se pridružite"-oglasila se kućna pomoćnica svojim nežnim glasom.
Nisam joj ništa odgovorila,samo sam krenula ka kuhinji.
-"Zašto tata nije došao na doručak?"- kada sam izgovorila tu rečenicu primetila sam da mi je glas promukao.
-"Otišao je na posao. Nije hteo ni da te sačeka,rekao je da dodješ sama kako znaš i umeš i to bez kašnjenja!"-grubim glasom mi je odgovorila mama.
Nisam nešto mnogo jela zbog napetosti koju sam osećala za stolom. Mama već nekoliko meseci ne ide na posao zato što je trudna. Dobiću brata ili sestru tako da gledam da se manje rasoravljam s njom. Bezvoljno sam ustala sa stolice i izašla napolje. Babe iz komšiluka su garantujem čule šta se dogodilo tako da su krenule sa njihovim ogovaranjem. Ne znam šta je toliko zanimljivo u mom životu da stalno moraju da komentarišu. Ubrzanim hodom sam izašla na glavnu ulicu pogledom tražeći taksi,ali od njega ni traga.
-"Ako požurim stićiću i pešaka na vreme"-pomislila sam u sebi.
Negde na pola puta ispred mene se zaustavio crni auto sa zatamljenim staklima. Prozor se spustio,a kada sam ugledala istu osobu zbog koje se ceo svet srušio meni na ledja krv mi se sledila.
-"Da li ti treba prevoz?" -Upitao me mirnim tonom. Kako može da bude ovako miran nakon što mi je zagorčao život?
-"Od tebe mi ništa u životu ne treba,produži" -besno sam mu odgovorila dok su mi se oči opet ispunile slanom tečnošću.
Trepnula sam par puta i sebi govorila "Ne Anabela,nećeš se rasplakati zbog njega,ti nisi ništa uradila".
-"Shvatam,upoznali smo se negde i bio sam nepristojan jel da?"
-"Nepristojan? Čoveče život si mi uništio sinoć"
Zamislio se na trenutak a onda me pogledao sa nekim žarom u očima.
-"Znači ti si devojka zbog koje me neki pederčić sinoć udario "- vena na njegovoj slepoočnici došla je do izražaja i krenula jako da pulsira.
-"Stvarno nemam snage,a ni vremena da se svadjam s tobom sada. Produži dalje ne zadržavaj me ovde bez razloga."-odgovorila sam mu i krenula dalje svojim putem.
Velikom brzinom nestao je iz mog vidokruga kada sam shvatila da ću zbog njega da zakasnim na posao. Tata će da me ubije...ovog puta stvarno hoće. Od kako je ovaj manijak ušao u moj život sve je krenulo niz brdo...
Nigde u firmi nisam ugledala tatu kada am stigla tako da sam samo uletela u svoju kancelariju. Molim se Bogu da ne primeti da sam zakasnila. Sastanak na koji prisustvuju svi radnici i poslovni partneri firme počinje za desetak minuta.Naravno tu će biti i Dušanova porodica,kao i novi partneri firme zbog kojih se sastanakn i održava.
Vrata moje kancelarije naglo su se otvorila. Podigla sam glavu i ugledala u tatu.
-"Uzmi sve papire koji nam trebaju i idi u salu za sastanke,neka svi budu spremni,stigli su"-procedio je reči kroz zube i pogledao me sa gadošću.
Uzdahnula sam i uradila šta je rekao. Hrabrost mi je bila ispod nule da se sada pojavim ispred Dušanovih roditelja ali morala sam nekako. Čim sam ušetala unutra njihovi razarajući pogledi našli su se na meni. U istom trenutku mi je prišla Dušanova mama i lupila šamar. Sva sreća pa su tu bili samo oni tako da niko nije mogao da vidi ovo poniženje.
-"Nije ti bio dovoljan Dušan pa si morala da baciš oko na nekog drugog muškarca. Ponela si se kao prava kurva "-pljunula me i vratila se na svoje mesto.
U glavi su mi odzvanjale njene reči koje su mi cepale dušu iznova i iznova. Ne mogu da verujem da sam to čula od nje,žene koja nikada nikoga nije vredjala,nikoga nije ogovarala,a kamo li da je nekoga udarila. Za nekolilo trenutaka sala za stastanke se napunila,a ja sam ostala zatečena onim što sam čula. Radnica naše firme,ujedo i moja najbolja drugarica koja se sinoć bila samnom u klubu uhvatila me za ruku i rekla mi da sednem. Znatiželjno me gledala da bi saznaka šta se desilo samnom i Dušanom,ali nisam imala snage da joj sada ispričam. Šapnula sa joj da ću joj ispričati na pauzi,što je ona razumno prihvatila...
Na sebi sam spazila Dušanov razočarani a ujedno i besni pogled. Sada me sigurno mrzi. Kako ću ikada da objasnim ovo nekome?
Aplauz koji je odzvanjao salom me vratio u realnost,opet sam se zamislila tako da nisam ni čula kada su moj otac i novi poslovni partneri ušli unutra. Podignuvši glavu spazila sam sada veoma poznato lice. Pored tate je stajao lik koji me sinoć poljubio. Kada je Dušan skontao odakle ga poznaje krenuo je da lupka nogom,prvi stepen na skali njegovog besa.
-"Dobro jutro kolege. Ovaj sastanak je veoma bitan za sve nas zato što smo dobili nove poslovne partnere"-oglasio se tata konačno-"Ovo je gospodin Nikolas Ridson,naš novi šef za dizajn reklama firme."
Ovo mora da je noćna mora. Zar pored svega što je uradio mora još i šef da mi bude od sada... Ili ću njega da ubijem ili ću sebe.
-"Zar ovo nije onaj od sinoć?" -tiho je prošaputala Luna,moja najbolja drugarica
-"Veruj mi da bih volela da nije,pored svega što se zbog njega desilo sada još i da mi bude šef. Ja ovo neću podneti svega mi"...