Igra sudbine

•20. deo•

Kada sam mu pokazala da sam napravila prezentaciju koju sam mu,na moju sreću poslala. Šta bi se desilo da nisam poslala ili da se nisam setila da sam poslala?
-"Na moju sreću setila sam se da sam poslala ovo. Sledeći put kad odlučiš da mi natrljavaš na nos to što je ovo firma mog oca i ponavljaš reči koje je i Helena rekla razmisli malo ili ispitaj situaciju. Stvarno mi je dosta toga da ms napadaju svi oko mene a ne znaju oravu istinu. Da si sad otisao i mom ocu rekao da nisam napravila prezentaciju za sastanak...koju kao što možeš da vidiš jesam napravila, istog trenutka bi me izbacio iz firme. Ja sam za njega ovde kao i svaki drugi radnik i nikakve veze nema to što sam mu ćerka. On jd i kod kuće isti pravi se da ja ne postojim...i ako si mislio da ja imam savršen život i da ja ne mogu da izletim iz firme kao svaki drugi radnik varaš se!- suze su se slile niz moje obraze jer me stvarno pogodilo sve ovo...
Prišao mi je i stavio ruku na moje rame, koju sam istog trena skolonila.
-"Izvini Anabela nisam znao..."
-"Nemoj...ne pokušavaj sada da ispraviš nešto što si već uradio...samo nemoj. Dosta mi je više lažnih izvinjenja i lažnih ljudi. Od sada mi se obraćaj samo kada imaš nešto vezano za posao jer ne želim da pričam sa tobom više o nebitnim stvatima. Sledeći put neću doći ovde kada se nešto desi jer ćeš ti,kao i svi drugi da mi nabacuješ to da je ovo firma mog oca"- obrisala sam suzs i izletela iz njegive kancelarije. Debil je stvarno...

•Nikolas. pov•

Znači tako ćemo....samo o poslu ćemo pričati...jebeno sam se iznervirao jer je samo došla i saopštila mi da prezentacije nema...ali neka! Videće ona šta znači svadjati se sa Nikolasom. Ako ćemo poslovno,poslovno ćemo! Svi u životu mogu da pogreše ne znam šta je njen problem. Svakako nije bilo lepo sa moje strane da je napadam nečime za šta znam da njena bolna tema...Veoma iznerviran seo sam na meku kožnu stolicu i skinuo prezentaviju sa mail-a. Otvorivši je zatekao sam pravo čudo. Prezentaciju je odradila bolje nego što sam mislio da će da odradi. Sada shvatam da sam ipak mnogo pogrešio... Ali ne gospodjica neće da sasluš nego odmah donodi neke njene teorije iz glave. Saznaću ko je obrisao prezentaviju iz njenog laptopa i iskupiću se...ali nikako neću zabiraviti šta je ona rekla. Kao što je tražila naš odnos biće odnos šefa i radnice...ali će mnogi zažaliti što mi je to rekla...
Helena je kao uragan uletela u moju kancelariju u tom trenutku što me nateralo da poskočim iz stolice. Šta ja sve radim da Anabelin otac ne sazna za ono iz arhiva a ona...Stvarno ne mogu da je shvatim. Još mi je sad i ova falila ovde!
-"Živote idemo li na doručak zajedno?"- prišla je da me poljubi ali sam odmakao glavu.
-"Ne imam sastanak za vreme doručka... Sada izadji jer imam mngo posla."-rukom sam joj pokazao prema vratima posle čega je i sama izašla. Zbog čega je ona ovako srećna uopšte?