Igra sudbine

•13. deo•

Posle zalaska Sunca mama je ušla u moju sobu sa hranom. Vrata sam otključala kada je Olga došla da me pozove da jedem ali naravno nisam otišla. Ostavila je poslužavnik sa hranom i prišla prozoru na kome sam sedela i zamišljeno gledala u daljinu.
-"Zašto si to uradila zlato moje? Šta ti je Helena skrivila?"-upitala je mama nežno milujući moju kosu.
-"Kako ne kontate? JEBENO NIŠTA URADILA NISAM! Helena je krenula da prica svasta meni iza ledja...da sam u firmi samo zbog tate i da mislim da mogu da radim šta hoću. Tata sluša priče drugih a ti tati veruješ više nego meni. Nikada se niste pitali kako je meni,nikada mi niste verovali i uvek ja ispadnem kriva... Ako si došla da me kriviš prvo saznaj istinu!"
Bila je to poslednja stvar koju je čula od mene nakon što sam izašla iz sobe. Koliko god se trudila da zbog njene trudnoće budem blaga prema njoj i ne nerviram je bespotrebno ne mogu da izdržim da me svi krive zbog stvari koje nisam uradila. Popela sam se na poslednji sprat naše kuće i legla na hladan beton gledajući u zvezde. Dokle ću ja da trpim nepravdu? Zar se ovakve stvari samo meni dešavaju? Ovo jd bukvalno noćna mora iz koje ne mogu da se probudim. Nekako sam podnela činjenicu da Dušan i ja više ne postojimo...ali nepravda to stvarno ne mogu da tolerišem i da predjem preko toga. Sutra ću razgovarati sa Helenom i videću zašto je to uradila...
Sva nervozna stojim ispred ogledala i pokušavam da prekrijem masnicu puderom.. Primećuje se samo izbliza, trudiću se da izbegavam bliži kontakt sa ljudima. Luni sam se javila sinoć i to baš kasno. Zvala je i pisala da proveri kako sam posle onih priča koje se vrte po firmi o Heleni i meni....
Doboko sam uzdahnula i ranije nego inače izašla iz kuće. Doručkovaću u kancelariji,kupiću usput nešto. Pre polaska rekla sam Olgi da izlazim jer ne želim da razgovaram sam mamom i tatom. Tata danas ne dolazi na posao jer mu je pritisak  zbog nervoze sinoć skočio pa mu mama nije dozvolila da danas radi zbog toga što brine za njega. Do mene su te informacije došle spontano...ili sam načula kako razgovaraju ili je Olga napomenula kada je dolazila da me obidje.
Na ulazu firme sidarila sam se i sa kraljem sebičnosti. Umalo mi doručak i kafa nisu ispali zbog njega. Nije se čak ni izvinio već je samo prodižio u lift nabacivši neki grozan osmeh na lice. Jedva sam uspela da zadržim vrata lifta jer stvarno ne mogu da sačekam drugi lift da dodje. Kosu sam prebacila preko  desnog oka kako se ns bi uočila ogromna masnica. Osudjena sam da narednih 20 sekundi udišem isti vazduh sa ovim nilskim konjem.  Na pola puta lift je počeo da se drma. Odjednom je stao izmedju dvanaestog i trinaestog sprata... Maler me bije od ranog jutra...
-"Zašto je ovo stalo"- rekla sam više za sebe ali me nažalost ovo oličje zla prekinulo.
-"Možda zato što se pokvario."- samouvereno je rekao i mirno dok sam ja krdnula da paničim jer stvarno ne mogu sada da budem zatvorena u liftu, a pogotovo ne sa njim. Nisam klaustrofobična samo  me brine da će da provali masnicu na mom licu i ispitivaće ili će mi se smejati...