Nedodirljivi

Petnaesto poglavlje

Leo P.O.V

" Budete li je još jednom pipnuli zažalićete! "

" Oni... Oni su silovali nedužnu devojku pred mojim očima. " - Okrenem se prema Loris koja me je gledala nadutim očima.

" Šta? " - Upitam zbunjeno.

" Jesu li tebe...? " - Ostatak rečenice ostane u vazduhu jer nisam mogao da izgovorim tu reč.

" Nisu, rekli su da je ovo samo početak. Želeli su da vidim šta će meni uskoro raditi. " - Kaže uz jecaje.

Čvor mi se zaveže u stomaku, te odjednom izgubim vazduh.

" Neće te pipnuti, obećavam ti. "

Ona mi priđe i zagrli me. Poljubim je u čelo, te ona zajeca.

" Tu je bio onaj čovek. " - Kaže uz jecaj, dok je u meni rastao bes.

" Gustavo. " - Kažem sa gađenjem njegovo ime.

Vrata se ponovo otvore, te ugledam Gustava kako se podmuklo osmehuje.

" Srećemo se ponovo, zar ne? " - Kaže dok prilazi, te odgurne Loris od mene.

" Ne pipaj nju više tim prljavim rukama. " - Sa besom u očima ga pogledam, na šta se on glasno nasmeje.

" Pipaću je kada hoću, gde hoću i kako hoću. "

Okrene se ka Loris i čučne pored nje.

" Zdravo, lepotice. " - Pomeri kosu sa njenog bledog lica, te ruka počne da mu klizi uz njenu butinu.

" Vidiš? Ne možeš mi ništa. Samo tu sedi kao pas zavezan u lancima i posmatraj me. "

" Pomeri tu ruku sa nje! " - Glasno viknem, te pokušam da otkinem lance sa svojih ruku.

Ruku zavuče u njenu majicu i stavi je na njen stomak. Loris se brzo odmakne od njega, te ga uplašeno pogleda.
On opet krene ka njoj sa groznim osmehom na licu, te joj raširi noge.
Od besa još jače počnem da se otimam iz lanaca, te odjednom isti puknu.
Pre nego što Gustavo primeti, sa lancima oko svojih ruku, brzo mu priđem iza leđa i oko vrata mu stavim lance.
Povučem ga unazad dok on gubi kiseonik i otima se.

" Ko je sada pas, ha? " - Kažem besno, te još jače stegnem lanac oko njegovog vrata.

Odjednom osetim jedan ubod u svom vratu, te se zbunim. Jednu ruku stavim na vrat, te napipam strelicu. Izvadim je iz svoje kože, te se odjednom osetim pospano.
Strelica za uspavljivanje.
Opsujem naglas, te se srušim na pod i zatvorim oči.

Loris P.O.V.

Leo padne na pod, na šta se uspaničim. Srce mi je brzo udaralo u grudima dok je znoj kapljao sa mog čela.
Gustavo je ustao sa poda držeći se za vrat. Disao je brzo i gledao u ošamućenog Lea na podu.

" Pa gde smo ono stali? " - Kaže zadihano dok gleda u mene sa hladnim crnim očima.

" Uzmi mene. " - Začujem ženski glas kada je Gustavo krenuo ka meni.

" Kamil? " - Upitam zbunjeno kada je ugledam kako polako ustaje na noge. Ruke su joj bile zavezane lancima za šipku i noga joj je krvarila.

" Draga Kamil. " - Gustavo joj se obrati i krene ka njoj.

Imao je osmeh na licu i nežan glas.

" Izdajnice. " -

Glas mu se odmah promenio. Bio je dubok, strašan.
Udario joj je šamar, tako da joj se glava okrenula na drugu stranu.
Pritisnuo joj je nogu koja je krvarila, te je ona glasno vrisnula.
Ne. Ovo ne može biti stvarnost. Ovo je samo košmar.