Nedodirljivi

Sedmo poglavlje

Piščev P.O.V.

Leo besno udje u svoj stan i zalupi vratima od istog. Skine duksericu, te ostane samo u običnoj crnoj majici. Ostavi pištolj na stolu i prodje rukom kroz gustu, talasastu kosu.

Dok je prolazio pored ogledala za oko mu je zapala tetovaža koju ima na levom ramenu. Zagleda se u istu, te mu odjednom milion emocija, kao i sećanja prelete pred očima.

Sve je počelo tog prokletog 13. Februara.

Prstima predje preko tetovaže, te zatvori oči nadajući se da će se već jednom probuditi iz ovog groznog košmara. Iz dana u dan se sve više trudi da nadje barem malu trunčicu svetlosti, da shvati da život nije samo tama. Svaki dan oseća nekakvu krivicu zbog nevinih devojaka koje su proživele pakao. Osećao se krivim, mislio je da je on razlog onoga što im se desilo.

Otvori oči i zagleda se u tetovažu.

Zvečarka koja se uvija oko ljudske lobanje i u dnu se nalaze dve crne ruže.

Preveliko značenje ima ova prokleta tetovaža.

Pridje jednoj ladici i iz iste izvadi rezervni telefon i pozove dobro poznati broj. Odmah se javi piskutav ženski glas, te se za par minuta i ona pojavi na vratima. Leo joj besno pridje i uhvati je za njen tanak vrat. Pribije je uz zid, te se ona ludački nasmeje.

"Kučko." - Besno zareži na nju, a ona jezikom predje preko svoje gornje usne.

"Verovao sam ti." - Ljutito kaže dok je sve jače steže za vrat. U očima su mu sevale varnice, dok je adrenalin sve više rastao u njemu.

Kada ona počne da gubi vazduh, uspaniči se i uplašeno počne da se otima. Vena na čelu joj je iskočila i postala je crvena u licu.

Kada Leo shvati da mu malo fali da je ubije, besno je pusti i baci na pod. Ona počne nenormalno da kašlje i da uplašeno udiše vazduh.

"Zašto si jebeno toliko glupa?" - Nervozno kaže dok jagodicama prstiju trlja slepoočnicu.

"Nisam mislila da.." - Potišteno progovori dok i dalje sedi na podu, ali je Leo prekine.

"Zabole me ona stvar šta si ti mislila!" - Brecne se na nju, a ona pogne glavu.

"Jebeno si mi smestila." - Zaključi.

"Mogao sam biti mrtav sad!" - Malo glasnije kaže, te njoj suze počnu da kvase lice.

"Jebote on ti je otac. Ne bi te ubio." - Kaže tiho, te nenamerno zajeca.

"On mi više nije otac! Može li taj tvoj mali mozak da shvati!?" - Opet povisi ton jer je previše inerviran njenim ponašanjem.

[•••]

SUBOTA - 19:01

Loris P.O.V

Razdragano sidjem niz stepenice kada začujem zvono na vratima. Otvorim ista, te se osmehnem. Ugledam Lea kako nezainteresovano gleda u mene.

"Tu je Mateo?" - Upita me hladnim tonom, zbog čega se ja skroz zbunim.

On zakoluta očima i prodje pored mene. Udje u kuću i pre nego što se popne uz stepenice, blago potrčim za njim i uhvatim ga za zglob ruke.

"Zbog čega si tako hladan prema meni?" - Zbunjeno upitam, a on uz smešak mahne glavom.

"A kakav bih trebao da budem?" - Nezainteresovano kaže, te istrgne ruku iz mog stiska i krene da se penje uz stepenice.