” Gde su Leo i Kamil? " - Upitam po hiljaditi put ove večeri.
Emilija zakoluta očima, te duboko udahne.
” Da li ti, devojko, umeš da uživaš? ” - Kaže smoreno, te se uspravi iz ležećeg položaja i sedne na krevet.
” Želim da ih vidim. " - Ozbiljno joj se obratim.
Želim da znam kako su, gde se nalaze.
” Zar se ti ne bi ponašala isto da je Mateo ovde? ” - Kažem, ali.. ja sam totalno zaboravila na njega.
” Gde je on uopšte? Nisam ga videla večeras. ” - Zbunjeno nastavim.
Ona spusti glavu i prećuti.
” Šta je sa vama više? Šta god da sam vas pitala vi ste samo ćutali! Želim da znam šta se dešava! Želim da znam gde su Leo i Kamil! Osećam se kao da vas ne poznajem! Da ne poznajem svog oca! ”
Besno ustanem sa kreveta i zalupim vratima od sobe.
Izdahnem iznervirano, te sidjem niz stepenice u veliki hol.
Prošla je ponoć.
Rukom prodjem kroz kosu, te otvorim glavna vrata i izadjem na svež vazduh.
Bila je hladna noć, pun mesec i nebo ukrašeno zvezdama.
Zakoračim u dvorište i duboko udahnem.
Šetnja noću me je uvek smirivala, ali sad pošto ne mogu da izadjem van dvorišta, odlučih da razgledam.
Na sredini je stajala velika fontana ukrašena cvećem.
Sa desne strane bio je bazen pun vode i u njemu zaljubljeni par koji se ljubio. Ja se bar nadam da je zaljubljeni.
Nasmejem se za sebe, te nastavim.
Na klupici ugledam momka sa cigaretom u ruci.
Bio je udaljen od mene nekoliko metara, pa kako sam mu se približavala sve jasnije sam mogla da mu vidim lice.
” Pušenje ti je štetno za zdravlje. ” - Nasmejano kažem, te kada me on čuje, razvuče blistav osmeh preko lica.
” Ma je l' da? ” - Udahne još jedan dim, te završenu cigaru ugasi.
Sednem pored njega, te se on osmehne.
” Slobodno je. ” - Kaže, a ja zakolutam očima.
” Kristijane, treba mi mala pomoć. ”
” Naravno, šta ti treba? ” - Odgovori, te svu svoju pažnu prebaci na mene.
” Samo trebaš da mi pokažeš gde se nalaze Leo i Kamil.” - Kažem, te začujem njegov ciničan osmeh.
” U tome ti ne mogu pomoći. ” - Kaže i ustane.
” Ma daj, Kristijane, molim te. ” -
Počnem da hodam pored njega.
On odmahne glavom, te meni proradi živac.
Besno krenem da ga udarim u rame, ali mi on uhvati pesnicu.
” Šta pokušavaš, Loris? ” - Upita, dok mi idalje drži pesnicu.
” Ja... Izvini.. Nisam htela. ” - On se nasmeje glasno i pusti me.
” Sledeći put moraš biti brža. I mali mrav bi ti odbranio udarac. ” - Kaže, a ja zakolutam očima.
Udjemo u vilu, te on počne da se penje uz stepenice.
” Laku noć, Loris. ” - Mahne mi okrenut ledjima.
Okrenem se oko svoje ose, dok razmišljam gde mogu biti. Na spratu sigurno nisu.
Krenem na levu stranu, te prodjem kroz jedan mali hodnik.
” Pogrešna strana, lepotice. ” -
Začujem Kristijanov glas iza sebe.
” Ovamo. ” - Mahne mi glavom, te se ja pobednički nasmejem.
Prodjemo kroz nekoliko hodnika sa desne stane, te sidjemo niz stepenice koje vode do podruma.
Bio je uredan, čisto belih zidova sa 2 klupe ispred jednih vrata. Na prvi pogled je izgledalo kad da sam u čekaonici u bolnici.
Kristijan polako otvori vrata, te proviri glavu da vidi ima li koga unutra.
CZYTASZ
Nedodirljivi
Akcja" Ti i ja zajedno, u svakoj boji neba..." Loris Guerra, vraća se u svoj rodni grad kod oca kada napuni 18 godina. Upoznaje njegovu novu porodicu, novo društvo kao i "kretena sa prelepim zelenim očima". Nikome nije palo na pamet da će se spojiti lepo...
