Nedodirljivi

Dvadeset drugo poglavlje

Piščev P.O.V.

Došao je i taj dan, lažna Lorisina sahrana.
Svi su se okupili oko kovčega koji se lagano spuštao 2 metra ispod zemlje.
Leo i Gustavo su u autu, udaljenom nekoliko metara od ostalih, gledali kako se svi raspadaju.

Gustavo je i dalje imao ravnodušan izraz lica, ali je u dubini duše osećao tugu. Tugu prema Aaronu.

Njih dvojica su radili zajedno na samom početku, bili su veoma dobri prijatelji. Ali su im se putevi razišli i postali su najveći neprijatelji.

U medjuvremenu, Leo je umirao iznutra. Gledao je u kovčeg dok mu se srce cepalo na milion delića. Nije mogao da podnese ovoliku bol.

Želeo je da umre za njom.

Nije mogao da se oprosti od nje, nije imao priliku. Otišao je jer ga je Aaron oterao! Bio je besan na Aarona toliko jako da se jedva suzdržavao da ga ne ubije od pesnica.
Leo je osećao mržnju prema svakome, svako mu je kriv što nije sa svojom Loris.

Sa druge strane, Kristijanu su se niz lice kotrljale lažne suze.
Bilo mu je veoma žao što su svi slomljeni, ali to je najbolje za Loris.

Najbolje je da svi misle da je mrtva.

Ali, Loris je u avionu za ostvo Fidži.

Kod nje će otići Kristijan kada se sve ovo završi. Brinuće se o njoj kao o nikome pre. Sve dok se ne probudi...
Kristijan je mahinalno prebacio pogled na auto u kom su bili Leo i Gustavo. Srce mu je zakucalo brže kad je video kako izgleda Leo.

Imao je zapuštenu bradu i crvene, nadute oči.

” Leo je ovde? ” - U sebi je rekao Kristijan.

U tom trenutku su im se pogledi sreli, te Leo nije mogao da izdrži a da ne izadje iz auta.
Gustavo ga je besno opomenuo, ali Leo nije mario.
Išao je prema ostalima dok nije osećao tlo pod nogama. Imao je osećaj da će svakog trena pasti na pod i da nikad više neće ustati.

Kristijan mu je prišao i čvrsto ga zagrlio. Potapšao ga je po ramenu, dok je osećao kako Leo gubi ravnotežu i skoro celom težinom pada na njega.

” Hej, druže. ” - Obratio mu se Kristijan.

” Da li je istina, Kristijane? Da li je Loris stvarno mrtva? ” -

Rekao je grubim glasom sa prevelikom tugom u glasu.
Kristijan je jako stegao vilicu i progutao ogromnu knedlu.

Da li će mu reći istinu ili će ga slagati?

Kristijan P.O.V.

” Da li je istina, Kristijane? Da li je Loris stvarno mrtva? ” -

Rekao je grubim glasom sa prevelikom tugom u glasu.
Srce je počelo da mi udara brže, dok nisam znao šta da odgovorim.

Ne želim da ga lažem, ali jebeno moram..

” Sve će biti u redu. ” - Kažem nervozno, te se odvojim od njega.

” To nije odgovor na moje pitanje. ”
- Kaže grubo dok me gleda tužnim očima ali se tačno mogao videti i bes.

” To je moj odgovor. ”

- Potapšem ga po ramenu, te mahnem glavom u stranu i vidim Gustava ispred auta.

” Nemoj Gustavo da pravi pometnju ovde, dosta mi je što se ovo sve dešava. ” - Obratim se Leu dok sa besom gledam u Gustava.

Leo mahne glavom, te me potapše po ramenu i bez odgovora mi okrene ledja i vrati se u auto.
Duboko udahnem, te ponovo stanem pored Aarona.

Leo P.O.V.