Nedodirljivi

Osamnaesto poglavlje

~ 6 MESECI KASNIJE ~

Loris P.O.V.

Nasmejano izadjem iz kluba, dok su iza mene išli Kristijan i Leo.
Bilo je 2 sata posle ponoći, ali su Londonske ulice i dalje bile pune.

Da, u Londonu smo.

Aaron nas je poslao u London da uživamo. Da se odmorimo od svega.

Počeo je da pada prvi sneg. Pahuljice su mi padale na nasmejano lice i rashladjivale me.
Na sebi sam imala crnu usku, ne toliko kratku, haljinu. Bila je poprskana sivim šljokicama i dodavala joj eleganciju.
Leo i Kristijan su bili skroz u crnom. Crne košulje i farmerke.

” Srećan rodjendan, ponovo. ” - Nasmejano se obratim Leu dok mu prilazim. Poljubi me u čelo i zagrli.

Zvanično je napunio 19 godina!

” Hladno mi je. ” - Kroz osmeh kažem u njegovom zagrljaju, te on protrlja moje ruke.

” Idemo, golupčići. ” - Obrati nam se Kristijan, te se Leo i ja glasno nasmejemo.

Krenemo do automobila, dok imam nekakav čudan osećaj u stomaku.

” Nešto nije u redu. Imam osećaj da će se desiti nešto. ” -

Uznemireno kažem, te stanem i pogledam oko svoje ose.

” Da, desiće se ako ne požurimo. Razbolećemo se od hladnoće. ” -

Kristijan nasmejano kaže, ali kada pogleda moj ozbiljan izraz lica, i on se uozbilji.

” Hajde. ” - Leo stavi ruku na moja ledja i protrlja ih.

Nastavimo do automobila, ali sam i dalje osećala da nešto nije u redu.
Jeza je prošla kroz moje telo, te prekrstim ruke na grudima i ubrzam korak.
Ugledala sam kako su se Kristijan i Leo pogledali. Bili su zbunjeni i veoma ozbiljni.

Automobil je bio samo nekoliko metara udaljen od nas. Parkiran je u jednom zabačenom delu, gde skoro niko nije prolazio.
U tom istom delu, stajala su četvorica muškaraca ispred našeg automobila.
Srce mi zakuca jače, te pogledam u Lea.
Gledao je ispred sebe namrštenog lica dok me je sve više privlačio ka sebi.

” Ostani uz mene. ” - Šapne mi na uho, te ja potvrdno mahnem glavom.

Ovo se neće završiti dobro.

Kada pridjemo njima, to jeste autu, Kristijan se blago nakašlje.
Oni medjusobno počnu da pričaju, na meni potpuno stranom jeziku.
Kristijan izvadi ključ iz džepa i krene ka vratima, dok je meni srce udaralo kao ludo!

Otključa vrata, te jedan krene prema njemu. Kristijan se uspravi i sa visine ga pogleda.
Leo me još više privuče ka sebi kada dvojica počnu da nam prilaze.

” Stani iza mene. ” - Kaže tiho, te ja mahnem glavom.

” Loris, ne pravi se pametna i stani iza mene. ” - Iznervirano kaže, te stanem pored njega.

On izdahne iznervirano, te ugledam kako se ovi smeju.
Ugledam kako je jedan gurnuo Kristijana, ali mu je on ubrzo uzvatio pesnicom.

Ona dvojica krenu prema Leu i meni, te se nasmejem.
Jedan zamahne pesnicom prema mom licu, ali se sagnem i izbegnem.

Nasmejem se, te se on iznervira i krene opet.
Pre nego što zamahne, udarim ga nogom u glavu te se on vrati nazad.
Lea napadnu dvojica, te ga pogledam. Blokirao je udarce i uzvraćao.
Osetim bol na levom obrazu, te se ljutito okrenem i ugledam jednog momka kako stoji ispred mene.
Pesnicom ga udarim u glavu i nogom u nezgodno mesto. On se povuče u nazad, ali ubrzo mi uzvrati udarac.