Nedodirljivi

Osmo poglavlje

Loris P.O.V.

Prošlo je mesec dana od onoga sa Leom. U školu nije dolazio, niti ga je iko video od tada. Svi su zabrinuti, a pogotovo ja. Kopkalo me je ono sa onim čovekom.

Ko je on? Zašto je Leo bio besan u njegovoj blizini? Gde je on uopšte? Kako je? Da li je živ?

Sve su to bila pitanja, na koja niko nije imao odgovor... osim Lea. Nikome nisam rekla za to. Nisam želela da se mešam iako me je to previše zanimalo. Pustila sam to i prestala da razmišljam o tome... Bar donekle.

Tobias i ja smo se veoma zbližili. Postali smo najbolji prijatelji i još uvek smo bili u lažnoj vezi. Ljubili smo se u školi, iako ni jedno od nas nije imalo želju za tim. U Tobiasevoj glavi je verovatno bio neki zgodan dečko. Dok u mojoj... Ne znam ni ja sama.

"Hej, zamislila si se." - Kaže Tobias dok me lagano gurne laktom.

Odmahnem glavom.

Pogled spustim na naše ruke i ugledam da je moja ruka u njegovoj. Blago se osmehnem, te nastavimo da šetamo kroz Trg Svetog Marka.

"Još uvek razmišljaš o njemu?" - Zabrinuto upita Tobias, a ja nesigurno potvrdim glavom.

"Ma daj, Loris. Prošlo je mesec dana i ti još uvek razmišljaš o njemu." - Smoreno kaže.

"Mesec dana, Tobiase. Mesec dana se nikome nije javljao! Niko ne zna ni da li je jebeno živ!" - Nervozno povisim ton, a on odmahne glavom.

Po hiljaditi put se svadjamo oko ovoga.

"Izvini. Opet." - Kažem i zavrtim glavom.

"U redu je." - Kaže ravnim tonom. Znala sam da je ljut. Znala sam.. i to vrlo dobro. Okrenem se ka njemu i čvrsto ga zagrlim. Neko vreme je oklevao da mi uzvrati, ali je na kraju posustao. Poljubim ga u obraz, te se on osmehne.

Odvojimo se, te ga uhvatim za ruku i krenemo ka restoranu da jedemo. Udjemo u isti, te zauzmemo mesta. Poručimo hranu, te naslonim laktove na sto i pogledam u Tobiasa. On se pomalo zbunjeno nasmeje. Analiziram mu lice i osmehnem se.

Crte lica su mu veoma izražene, braon oči i neuredno talasasta braon kosa.

"Meni i dalje ne ide u glavu kako tako prelep momak može da bude homoseksualac." - Tužno kažem i izdahnem.

On se glasno nasmeje, ali mu osmeh ubrzo spadne sa lica kada ugleda ko ulazi u restoran.

Zbunjeno se okrenem ka vratima i poprilično se iznenadim.

Emocije su mi se odjednom pomešale. Bilo je tu i radosti, ljutnje, besa, razočarenja. Sve mi se skupilo i neočekivane suze su mi pretile da će početi da liju niz obraze.

Na vratima ugledam nikog drugog nego Lea kako nasmejano ulazi u restoran sa još nekom devojkom. Odmerim devojku i po njenim rukama ugledam bezbroj tetovaža. Opet pogledam u Lea i u očima mu vidim sreću. Tobias me dodirne rukom, te se ja mahinalno cimnem.

"Loris." - Tiho kaže moje ime, te ja mahnem glavom.

"U redu je." - Sa blagim osmehom kažem i opet pogledam u Lea.

Nosio je crnu trenerku i neku braon-zelenu jaknu. Dok se smeštao na stolicu, pogled mu se na trenutak susreo sa mojim.

Kroz stomak mi prođe čudan osećaj, te progutam knedlu. Ustanem sa stolice, te me Tobias vikne. Uhvati me za zglob ruke i molecljivo me pogleda.

"Nemoj." - Tiho kaže.

"Neću." - Smireno kažem, te stegnem vilicu. Oslobodim ruku iz Tobiasevog stiska te pridjem njihovom stolu.