Loris P.O.V.
Nasmejano ciknem kada izadjem na vazduh dok me Kristijan gura u bolničkim kolicima.
” Kako je prelepo! ” - Oduševljeno viknem sa osmehom od uha do uha.
Sve nianse plave boje su se prelivale iz jedne u drugu, okružujući me sa svih strana.
Plaža je bila pusta, kokosove palme su se nadvijale nad vodom.
Uz Kristijanovu pomoć ustanem i bosa stanem na vreo pesak.
Krenem da koračam dok me Kristijan pridržava da ne padnem.
Imam osećaj kao da prvi put hodam, ali to me nije sprečavalo da nastavim.
Stopala su mi upadala u fini, sitni pesak dok sam osećala neopisivu sreću.
” Kristijane, ne znam kako više da ti se zahvalim za sve ovo. ”
” Samo se smej, to mi je dovoljno. ” -
Nasmejano kaže, te ga ja povučem u zagrljaj.
Krenuli smo bliže okeanu, te sam ugledala jednog veoma zgodnog i veoma atraktivnog momka.
Od prevelike udaljenosti, nisam mogla da vidim kako zapravo izgleda, ali sam mogla da vidim da mu je telo puno tetovaža.
Imao je široka ramena i prelepo razvijena ledja.
Za oko mi zapadne jedna veoma velika tetovaža na njegovom levom ramenu.
Zvečarka koja se uvija oko ljudske lobanje i u dnu se nalaze dve crne ruže.
Zašto mi je to toliko poznato?
Pogledao je u mene, te sam ja odmah skrenula pogled.
Srce mi je udaralo previše brzo.
Šta mi se dešava?
” U redu si? ” - Zabrinuto me upita Kristijan.
” Da, da. ” - Odsutno odgovorim, te mu jače stegnem ruku kada krenem da padnem.
” Mislim da bi bilo bolje da udjemo unutra. ” - Kažem, te Kristijan potvrdno mahne glavom.
Još jednom se okrenem za onim prelepim momkom, ali nije ga bilo nigde.
Mahnem glavom, te zajedno sa Kristijanom udjem u kuću.
Ko je ono bio?
Delovao mi je previše poznato.
” Jesi li stvarno u redu, Loris? ” -
Upita me Kristijan, te stane naspram mene i pogleda pravo u oči.
” Zašto si se toliko zacrvenela? ” - Kaže dok pogledom skenira moje lice.
” Želiš li čašu vode? ”
” Ne, Kristijane. U redu sam, ne brini toliko. ” - Kažem te se nasmejem jer previše brine.
” Imamo djakuzi iza kuće, želiš li da se malo odmoriš? ” - Upita nasmejano, te ja uz osmeh mahnem glavom.
VEČE 🌅
Loris P.O.V.
Polako je počeo da pada mrak, te smo Kristijan i ja odlučili da odemo na večeru u jednom malom restoranu pored.
Trenutno sam u svojoj sobi, ispred ogledala gledajući kako izgledam.
Izgubila sam nekoliko kilograma, na telu sam imala sitne ožiljke od rana koje sam zadobila u saobraćajnoj nesreći.
Nervozno skrenem pogled, te prstima prodjem kroz svoju dugu kosu.
Obučem crvenu lepršavu haljinu, koja je imala male bele leptire na gornjem delu.
U tom trenutku, Kristijan se pojavi na vratima sa širokim osmehom na licu.
” Spremna? ” - Upita uzbudjeno, te ja uz osmeh potvrdno mahnem glavom.
[•••]
YOU ARE READING
Nedodirljivi
Action" Ti i ja zajedno, u svakoj boji neba..." Loris Guerra, vraća se u svoj rodni grad kod oca kada napuni 18 godina. Upoznaje njegovu novu porodicu, novo društvo kao i "kretena sa prelepim zelenim očima". Nikome nije palo na pamet da će se spojiti lepo...
