Nedodirljivi

Sedamnaesto poglavlje

Ugledam Kamil sa strane. Sa osmehom joj pridjem i snažno zagrlim.

” Kako si? ” - Upitam je kada se odvojimo. Uz nežan osmeh potvrdno mahne glavom, te mi izvuče još veći osmeh na lice.

” Kamil, zašto ne podješ sa nama? ” - Upitam je.

” Ali Aaron je rekao da... ”

” Kako ti znaš ime mog oca? ” - Zbunjeno joj je obratim, a ona uz osmeh odmahne glavom.

” Čula sam kako doktori pričaju o tebi i njemu, tako da sam shvatila. ”

Potvrdno mahnem glavom i povedem je sa Leom i sa mnom.
Zajedno sa Kamil i Leom se popnem do 5. sprata sve vreme osećajući pogled na sebi.
Bilo mi je previše vruće, kao da me je njegov pogled topio.
Udjemo u jednu sobu, te tu smestim Kamil i sve joj objasnim.
Ona se zahvali i sa uživanjem se baci na krevet. Glasno se nasmejem, te je pustim da se odmori.

Zatim sa Leom krenem ka njegovoj sobi, koja je bila malo udaljena od moje.
Otvorim vrata od njegove nove sobe, te on brzo udje i povuče me sa sobom.

” Šta radiš? ” - Zbunjeno upitam kada on počne da pretražuje sobu.

Pomerio je slike, dušek na krevetu, police i prazan plakar.

” Leo? ” - Već uplašeno kažem, te me on pogleda.

” Ne misliš valjda da imaju kamere u sobi? ” - Cinično kažem i nasmejem se.

Zakolutam očima, te krenem da izadjem iz sobe.

” Loris, čekaj. ” - Kaže, pa me povuče za zglob ruke.

” Setio sam se. ”

Zbunjeno ukrstim obrve, dok ka proučavam pogledom.

” Setio sam se kako sam izgubio pamćenje. Setio sam se prvog dana kada sam te upoznao. Loris, vratilo mi se pamćenje. ” - Radosno kaže.

” O..Ozbiljno? Ne šališ se, zar ne? ” - Nesigurno upitam, te mi se mali osmeh pojavi na licu.

” Ozbiljan sam. ” - Nasmejano kaže, pa mu se bacim u zagrljaj.

” Nemaš pojma koliko mi je drago. ” - Promrmljam u njegove grudi, na šta se on nasmeje.

Podignem glavu dok sam i dalje pribijena uz njegovo telo, te prvo što vidim bile su njegove usne.
Odmahnem glavom i odvojim se od Lea.

” Idem ja.. Ovaj.. Ako ti nešto zatreba nadji sobu broj 592, tu sam. " - Kažem brzo, te krenem da izadjem iz sobe.

Otvorim vrata, ali ista odmah budu i zatvorena. Leova ruka je bila pored moje glave, pa se okrenem prema njemu.

” Šta radiš to... ” - Prekine me usred rečenice veoma laganim poljupcem.

Usne su mu bile veoma mekane i... i sočne.

Ruku stavi na moj struk, približavajući me sve više njemu.
Kroz poljubac se nasmejem, te to i on učini.
Odvojimo usne, te spojimo čela dok brzo i uzbudjeno dišemo.
Pogleda u moju donju usnu, koja se ’slučajno’ našla medju mojim zubima.
Poljubim ga na blic, te se skroz odvojim od njega.
Pomerim zalutali pramen iza uha, dok osećam da mi obrazi gore.
Nisam mogla da nadjem reči koje bih sada rekla.

Gledali smo se i ćutali.

Odjednom začulo se kucanje na vratima, na šta sam nesvesno poskočila.
Leo se nasmeje, te nakon što se ja pomerim, otvori vrata.

” Da? O, hvala. ” - Kaže nasmejano dok u ruke uzima odelo.

Zatvori vrata i pogleda u mene.
Skrenem pogled i blago se nakašljem.