Naglo sam se okrenula i videla dečka izmedju 20 i 25 godina,sa urednom crnom bradom i kosom,koji je za glavu bio viši od mene.
Šarmantno se nasmejao i izvadio keš iz novčanika.
"Aff kao da ga je sam Bog poslao"-našalila sam se u svojim mislima.
Kada su mu vratili kusur,okrenuo se ka meni.
"Okej sad moram nešto da kažem"-pomislih.
"Amm hvala ti puno,zaista.Znaš,ovo mi se nikad nije desilo...."-prekinuo me je i upao u rečenicu.
"Ma opušteno bre,sve kul"-namignuo je.
"Nego..Gde ćemo se naći da ti vratim novac?"-govorila sam dok sam ga pratila jer je on već krenuo ka vratima.
Zastao je ispred vrata,otvorio ih te je pustio mene prvu da izadjem.
"Nije potrebno da mi vraćaš novac"-odgovorio je nakon što smo oboje izašli iz Starbucks-a.
"Znam da to nije neki značajan novac,ali meni bi bilo prijatnije ako bih ti ga vratila."-kad sam završila rečenicu,prinela sam šolju usnama i malo ispila,jer je ipak bilo hladno napolju ako stojite u mestu.
On je očima ispratio svaki moj pokret.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Hah..dobro,ako insistiraš"-šarmantno se nasmeja. "Nadjimo se sutra u 20h na trgu,trenutno žurim na trening"-dodao je on na šta sam ja potvrdno klimnula glavom.
"Vidimo se"-podigao je ruku i mahnuo mi je.Videlo se da baš žuri,jer čim je završio rečenicu,zakoračio je na tu stranu gde je planirao da krene.
